Туризмом за спас села

Умеће у ткању ћилима преносило се од давнина. Тај занат, међутим, одумире, каже бака Радина, не само због тога што млади одлазе са села, већ и зато што је то један од најтежих женских послова.

"Све зависи каква је шара и каква је мустра. Ако је проста, може седам до 10 дана, ако је мало више шаре онда треба више времена да се уради", каже Радина Павловић из Мионице.

Да стари сеоски занати не би потпуно ишчезли, пре две године оживео је и пројекат "Маљенске домаћице", који има за циљ да привуче туристе који желе да боље упознају српско село.

"Циљ је да туристи упознају историју хране, обичаје и старе занате. Да се све то на једном месту може видети и да људи могу да све пробају, виде и осете на крају", истиче координатор пројекта "Маљенске домаћице" Жељко Средић.

Мионица код Косјерића само је једно од села тог краја у коме је развијен сеоски туризам. Природне лепоте нису једини адути, на првом месту је гастрономија, посебно гибаница.

"Брашно, со, вода, умеси се лепо тесто, мало уља, одстоји, развију се коре, каша и то је то", објашњава Смиља Јовановић.

"Маљенске домаћице" промовишу и модерније лице српског села.

"Ми се стварно придржавамо само традиције. Нокти служе чисто за овако вађење коштица из шљива. Много ми брже иде, ја сам покушала и без ноктију и са ноктима, али са вештачким ноктима ми баш добро иде", каже Марија Луковић Средић.

Пројектом је обухваћено тридесетак жена из околине Косјерића, али је план да се у рад "Маљенских домаћица" укључе и даме из ваљевских, пожешких и других села западне Србије. Главни циљ је да се развојем туризма заустави гашење села.