Забрдњи Тоци - село без амбуланте, ђака и аутобуса

Након десетак километара асфалта од Пријепоља још толико земљаним путем, "ладом нивом" екипа РТС-а путовала је више од сат времена до засеока Нинковица у селу Забрдњи Тоци - путем којим може само "лада" или војно возило

"Ви сте једва дошли, а како ми... Ово је прва телевизија која је дошла на овај наш крај. Нико се никад није обратио што се тиче од општине, нико да каже да ли вама нешто треба овде - да ли вам шта треба, како долазите лекару, како долазите до лека, брашна, соли", прича Перо Нинковић.

Meштанка Радојка Јевтовић каже како је све далеко, а до Пријепоља треба пет сати путовања.

Роса Софијанић прича како не памти када је лекар последњи пут дошао. "Кад те ђе заболи трљамо ракијом, пијеш чај. Двадесет и пет домаћинстава у селу држи комшијска слога. Кад им долазе деца из града, која су отишла за бољим животом, доносе наруџбе за све", прича Роса.

Мештанин Радојица Нинковић прича како зими падне и до метар и по снега. "Ми све морамо да се обезбедимо да бисмо презимели", каже Радојица.

Миленко Нинковић има мало стоке, а за своје потреба сеје поврће. "Мало беремо каквог биља ако моремо да то отпремимо да узмемо који динар", прича Миленко.

Део пута је, кажу у општини, рађен пре две године, али кише су га већ уништиле, па је тражена поправка.

"Ове године одвојено је 200.000 динара за сређивање, управо за регулисање једног правца, једног крака тог пута, баш у том селу", наводи Емир Хашимбеговић, председник Општине Пријепоље.

Мало средстава, кажу мештани, за добар макадам какав је потребан Забрдњим Тоцима да се живот врати селу.