Међународни научни састанак слависта

Овогодишње теме окупиле су 120 научника из целог света. Питања језика посвећена су једном од наших највећих лингвиста Александру Белићу, а књижевне – традицији и изазовима новог миленијума.

Професор Богослов Зирински, директор Института за јужну и западну филологију у Пољској каже да је србистика веома присутна у пољској јужнославистици.

"Имамо шест лектората српског језика у Познању где ја радим, у Кракову, Варшави, Катовицама и Туруњу. Сем тога постоји и широко интересовање за србистику без обзира на све могуће текуће проблеме политичког и другог карактера", каже Зирински.

Професорка Габријела Шуберт са немачког Универзитета у Јени подсећа да је Вук Караџић на том универзитету добио доктора.

"Наравно да се бавимо Јужним Словенима и ја посебно Србима", каже Шубертова.

Током претходних четрдесет и пет година на конгресима Међународног славистичког центра учествовало је више од осам стотина научника.

"Имамо славистичку породицу свуда у свету. На свим универзитетима, свим институцијама, славистичким центрима, словенским и несловенским зенљама", каже управница Међународног славистичког центра професорка Драгана Мршевић Радовић.

Александра Вранеш, деканка Филолошког факултета Универзитета у Београду, истиче да Међународни славистички центар Филолошког факултета стоји раме уз раме са Међународним комитетом слависта.

"Потврђује свој идентитет како свесловенска, тако општенаучна, културолошка и образовна институција", каже Вранешова.

По завршетку овогодишњег научног састанка слависта биће објављен и зборник њихових радова, а за студенте и лекторе – књига лекторских вежбања и предавања.