Шабићу награда за унапређење људских права

Жири, који су чиниле извршна директорка Центра Весна Петровић, социолошкиња Весна Пешић и економисткиња Гордана Матковић, истакао је у образложењу одлуке да се определио за Родољуба Шабића зато што је повереник од почетка свог ангажовања унео огромну енергију и личним залагањем допринео решавању бројних питања из области права.

Као додатни разлог, објаснио је жири, то је учињено зато што су ова и прошла година обележене притиском на независне институције, као и због велике подршке грађана институцији повереника, преноси Танјуг.

"Одлука је донета у уверењу да нема ниједне особе у цивилном сектору и шире која би могла замерити и најмању ствар када је у питању наш данашњи добитник", рекла је Пешић.

Изградња јаке институције Повереника за информације од јавног значаја и заштиту податка о личности био је задатак који је Шабић, како је рекла Пешић, успешно извршио у првим годинама функционисања тог важног тела.

"Ценили смо и број оних који га поштују и прате на социјалним мрежама, нарочито на Твитеру, где се упушта у полемику, појашњава и показује да суверено влада својом облашћу, доприносећи држави и неном модернијем и демократскијем лику", рекла је Пешић.

Примајући награду, Шабић је оценио да је данашње време веома деликатно када је реч о примању оваквог признања, али да је на то пристао зато што је то заслужио цео његов тим сарадника, као и зато што су у Београдском центру били, између осталог, и истакнути борац за људска права, професор Војин Димитријевић, као и стручњак за међународно право Константин Обрадовић, по којем награда и носи име.

Говорећи о култури људских права у Србији и доприносу њеном унапређењу, Шабић је истакао да то није лако, да је то мучан и тежак посао, али који је истовремено и изузетно изазован.

Подсетио је на велику Декларацију о правима човека и грађанина, која је донета 1789. током Француске грађанске револуције, у чијој преамбули пише "ми представници француског народа, уверени у то да је непознавање, немар и презир према људским правима, извор свих јавних зала и покварености влада".

"Несхватљиво је да је неко 1789. године писао да је неспорно право јавности да од сваког јавног службеника затражи извештај о његовом раду, а данас, после 226 година, то многим актуелним функционерима није јасно", рекао је Шабић.

Шабићу је награда уручена на обележавању 20 година деловања тог центра који је, како је рекла Петровићева, основан 1995, у земљи која је четири године била у рату, чији су грађани преживели оружане сукобе, санкције, хиперинфлацију, у којој је владајућа структура у људским правима видела опасност за себе, а то представљала као опасност за националне интересе.

"Оно што осећамо данас не би могло да се назове разочарањем, али исто тако не и задовољством. Али верујемо да смо се искрено и беспоговорно залагали за поштовање људских права, да смо избегавали све изазове на које смо наилазили, да смо деловали у складу са уверењима која су нас окупила у Београдском центру за људска права 1995. Да ли смо у праву цениће други", поручила је Петровић.

Додала је да је тај Центар улагао велики труд како би опстао 20 година и како не би изгубио идентитет у "смутним временима која нас прате већ две деценије".

Према њеним речима, сада није време за хвалисање, већ за преиспитивање доприноса Центра у настојањима да се друштво у којем живимо мења на боље, постане хумано, спремно на корените промене и за изградњу боље будућности за све нас.