Српске општине, што јужније – плате ниже

У Сурчину и аеродром и железница и укрштање ауто-пута. Престоница на само 20 километара, обилазница око Београда и Сава. Отуда су у тој општини и светски произвођачи хране, пића, велетрговци, међународне шпедиције.

Већ седам година ту је и статистички највиши просек плата у Србији, на шта утичу и "Јат техника", кетеринг, контрола лета.

Чак и да су високе плате у Сурчину, више зараде они са, на пример, Врачара или из Раковице – па сама Општина има користи.

Председница Општине Сурчин Весна Шаловић каже да је то, пре свега, због тога што се део пореза на плате преко Града враћа Општини.

"Један део се задржава у граду, други део се враћа у буџет Општине, а друга корист је и што се одређени број грађана Сурчина запошљава у овим изузетно великим компанијама", каже Шаловићева.

Четиристо километара јужније, просечна плата је скоро три пута нижа. Далеко од главних путева, комуникација, Трговиште са око пет хиљада становника, међу најсиромашнијим је општинама у Србији. Раде углавном општински и државни чиновници.

Председник Општине Трговиште Ненад Крстић каже да ради једна фабрика обуће и фабрика дечјих креветића.

Ситуација није много боља на целом југоистоку земље, који заузима трећину територије.

"Ако сте ИТ компанија, ви идете тамо где има факултета где се учи информатика, нећете да идете у унутрашњост, где тога нема. Не смемо да имамо илузије да је само у Србији тај проблем. Али у Србији су највећи диспаритети између боље развијених крајева и мање развијених", објашњава Александар Грунауер из немачке организација ГИЗ.

У мање развијеном делу Србије плате су 12.000 динара мање од републичког просека, а стопа незапослености већа је за 32 одсто. Региони на југоистоку су од републичког просека економски слабији за 80 одсто. Швајцарци и Немци из богатијих делова земље помажу сиромашнијим. Помаже и Србија, али готово деценијама ништа се не мења.

"Ако људи не виде перспективу у својим срединама, онда ће да се селе у центар, из центра у већи центар, а онда чак и да емигрирају у друге државе", каже Александар Грунауер.

Одговор какав је план за помоћ неразвијеним регионима, у Министарству привреде претходних дана нисмо могли да добијемо, јер су надлежни били исувише заузети. Ипак, одговор ће морати да понуде у преговорима са ЕУ кроз поглавље 22.