У Србији до 2050. милион и по становника мање?

Најновија демографска прогноза УН (UN World Population Prospect) показује да је средином ове године на свету било 7,43 милијарди становника што је за око милијарду више него пре 12 година, преноси Бета.

Предвиђа се да ће у Србији до 2050. бити милион и по становника мање. Тренутно нас има осам милиона 850 хиљада.

"Мења се старосна структура, стопе рађања недовољне су за обнављање становништва, више је људи који одлазе него оних који долазе. Све то кад се сабере, губимо шедесетак хиљада људи годишње", каже демограф Владимир Никитовић. 

Најбрже растуће становништво има Африка, док ће, процењује се, у Европи 2050. године живети мање људи него данас.

На списку од 43 земље које бележе демографски пад у 11 ће, према прогнозама, 2050. број становника бити најмање 15 одсто мањи него данас. Највећи демографски пад прогнозира се за Бугарску, Румунију и Украјину.

По прогнозираном демографском паду од 17,2 одсто до 2050. Србија се налази на осмом месту испред Хрватске (16,2), Црне Горе (8,2), Македоније (6,8), Албаније (6,4) и Словеније (6,1 одсто).

Од свих бивших југословенских република већи демографски пад од Србије прогнозира се само за БиХ - 19,5 одсто.

"Треба да постоји креативна политика, да храбримо младе људе, да породица буде фокус. Урбанизација је глобалан процес, битно је да се рашири свест да је неопходно да имамо чврсту и стабилну породицу, да се рађа више деце", каже демограф. 

На списку земаља у којима се бележи тренд смањења броја становника налазе се и Мађарска, Јапан, Русија и Кина у којој се прогнозира смањење броја становника за два одсто до 2050. године.

Према резултатима студије УН, око 60 одсто светског становништва данас живи у Азији, 16 одсто у Африци, 10 одсто у Европи, девет одсто у Латинској Америци и на Карибима и пет одсто у Северној Америци и Океанији.

Најмногољудније земље света и даље су Кина са 1,4 милијарду и Индија са 1,3 милијарду становника што заједно чини 37 одсто укупне светске популације.

Према последњим подацима УН 50,4 одсто становништва чине мушкарци, а 49,6 одсто су жене. Средња старост је 29,6 година што значи да је пола светске популације млађе, а пола старије од тога.

Европске земље су испод нивоа који је потребан за обнову становништва - то је да жена роди по двоје деце. Просечан Србин је, међутим, старији од просечног Европљанина, а међу најстаријима у свету, јер се земља више од пола века суочава с недовољним рађањем.

"У просеку за 30 одсто треба да буду веће стопе рађања, односно број рођене деце", каже Никитовић.

Најбрже растуће становништво има Африка а најстарије Јапан, Немачка, Мартиник, Италија и Португал.

Последњих година бележи се позитиван помак у просечној дужини животног века која је глобално гледано порасла са 65 за мушкарце и 68 за жене на 68 за мушкарце и 73 за жене. Очекује се да се такав тренд настави и да ће просечни животни век 2100. године бити 83 године, показала је студија УН.