Читај ми!

УНХЦР: Још не можемо говорити о мигрантској кризи у Србији

Шеф мисије УНХЦР-а у Србији Ханс Шодер каже за РТС да се проблем све већег броја избеглица које са Блиског истока стижу у Србију не треба називати кризом, већ да треба спречити да до ње дође. Већину помоћи која је подељена избеглицама обезбедио је УНХЦР, додаје Шодер и истиче да је српска влада брзо реаговала да обезбеди прихват тих људи. Помоћ грађана и цивилног друштва описује као непроцењиву.

Ханс Шодер, који има искуство дуго 65 година у решавању проблема избеглица, рекао је у интервјуу за РТС да је тешко предвидети како ће се на Балкану и у Србији развијати ситуација са мигрантима.

– У овом тренутку ово још увек не би требало називати кризом. Тешко је предвидети јер догађаји овде у великој мери зависе од догађаја у Ираку и Сирији, у Турској, Грчкој, Македонији, Србији и даље Мађарској и земљама Европске уније, куда већина ових избеглица намерава да оде и придружи се пријатељима и породици.

Дакле, веома је тешко предвидети. Видели смо благи пораст у последњих неколико месеци. Надамо се да ће се бројке стабилизовати или смањити, али то је тешко предвидети, јер има толико много фактора.

Када ћете рећи да је ово криза?

– Кризом бисмо је назвали у тренутку када се појаве озбиљне претње по безбедност и здравље избеглица. Оно што треба да урадимо је да спречимо да до кризе дође. Сада говорим о ситуацији у Србији, не у другим земљама. Али у Србији не би требало да говоримо о кризи. Треба да спречимо да до ње дође. Посебно када дође зима и избеглице више не буду могле да бораве на отвореном.

Ова, да не кажемо поново криза, мења се не из дана у дан већ из сата у сат. Ви сте стално на терену, какав је најновији извештај о ситуацији у Србији?

– Од уторка ујутру до суботе у рано после подне Македонија је затворила своју границу према Грчкој, па је велики број избеглица чекао да уђе у Македонију. У суботу после подне Македонија је отворила границу и велики број ових избеглица је брзо прошао и ушао у Србију. Током викенда, од суботе у осам увече велики број избеглица је ушао у Србију.

Пре тога смо имали пад јер нису могли да прођу кроз Македонију, а онда је дошло до наглог пораста и власти су реаговале веома ефикасно. У Прешеву и на другим местима уз помоћ УНХЦР-а и невладиних организација успеле су да одговоре на повећан број придошлих. Сада видимо да се бројеви поново смањују, јер је блокада склоњена и избеглицама је омогућен пролаз. Данас имамо пораст броја избеглица у Београду, али можемо очекивати да ће доћи до пада, јер је ово била привремена ситуација.

Како УНХЦР може да помогне Србији у овој ситуацији и како помаже?

– Помажемо на много начина. Пре свега да добије међународну подршку, саветујемо како да развије азилни систем, у планирању и слично. Као хуманитарна агенција можемо брже него држава да набављамо потрепштине и спроводимо тендере.

Јесте ли спремни за то?

– Ми то већ радимо. Обезбедили смо много помоћи, много лекова које смо ми обезбедили, српске власти су поделиле избеглицама. Храну. Већину ових ствари је обезбедио УНХЦР, тако да ми попуњавамо празнине јер можемо брзо да реагујемо. Оно што не можемо да набавимо у Србији ми допремамо из наших магацина у иностранству. Тренутно су на путу ћебад, простирке за спавање, шатре и стићи ће у Србију за дан или два.

Дакле, добро сарађујете са властима у Србији?

– Апсолутно, веома добро.

Многи људи верују да је одговор на ову, да је назовем хуманитарном кризом, преспор и криве ЕУ и УН. Како ви одговарате?

– Не бих се сложио. Мислим да је српска влада реаговала веома брзо, посебно ако то упоредимо са другим земљама у региону. Били су проактивни, предвиђали су развој догађаја, били су спремни. И врло блиско смо сарађивали. Зато у Србији не видимо сцене какве виђамо у Грчкој и Македонији, где видимо много већу патњу и сукобе, насиље. Ништа од тога још нисмо видели у Србији. То је зато што су власти, уз нашу помоћ, реаговале веома брзо, проактивно и предвиђајући догађаје. И морам да додам да су за то заслужни и грађани Србије и цивилно друштво, који су били од огромне помоћи избеглицама од самог почетка. То је непроцењиво.

Дакле не очекујете десетине или стотине хиљада избеглица као што су неки овдашњи медији пројектовали?

– Не очекујемо да стотине хиљада дође у наредних неколико недеља. Имамо стабилан прилив од хиљаду до две дневно. То може мало да порасте. То се из јасних разлога догодило протеклог викенда. Оно што треба да радимо је да планирамо. То и чинимо заједно са Владом за различите сценарије. Ситуација је непредвидива, много је фактора у игри и зато морамо бити спремни за случај да дођу десетине или стотине хиљада. Морамо бити спремни, Србија мора бити спремна да уз међународну помоћ изађе на крај са таквом ситуацијом онако хумано како је то до сада радила. И то је питање планирања и спремности, рекао бих.

Верујете да планирате добро?

– Да, мислим да веома добро планирамо и подржавамо Владу у изради њених планова.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 29. септембар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи