Дневник кроз рођендане

"Читајте мирним, информаторским стилом без других и другачијих претензија", било је упутство за читање вести у новој информативној емисији. Самоуверено, а одмерено, како је из студија на београдском сајму прочитао прве вести, звучао је и изгледао Мића Орловић и пола века касније.

"Поштовани гледаоци, добро вече. Ви гледате Дневник Радио-телевизије Србије, а у исто време, морам да кажем да је исто тако почео и 23. августа 1958. године, само није било овога 'поштовани гледаоци', него 'драги гледаоци'. Није ни чудо, у међувремену, постало је 'поштовани' - има вас доста који нас пратите, а ми чинимо најбоље за вас", рекао је Орловић у јубиларном издању, на 50. рођендан дневника.

У тих 50, односно 57 година, вести су постајале краће, а дневници дужи. Први Дневник трајао је 15 минута и емитован је из репортажних кола. Гледао се - јавно и помно, на 80 телевизора постављених у Београду и још 36 у становима или кабинетима руководилаца, који су први имали прилику да дођу до телевизора.

За један телевизор, тада, било је потребно 20 просечних плата.

"Тај догађај, појава телевизије у народу, то је било нешто, то је било чудо. То данас не може да се догоди", рекао је спикер Миле Здравковић.

У стварању непознатог учествовало је 150 људи. Још се сећају ентузијазма из доба када се рађала телевизија.

"Све је ишло живо - иду вести, па се онда у некој паузи распрема студио да би се поставио за забавну и драмску емисју. Тако да су се дешавале такозване техничке грешке - уђе камерман са камером у кадар, уђе неки од декоратера", сећа се уредник редакције културе Телевизије Београд Љубомир Зечевић.

Они који су радили први Дневник се до детаља сећају шта су биле вести дана.

"Ми смо имали у том дневнику две аутентичне вести. Две, две, али за први дан је било малтене довољно - умро је Стеван Христић, то је композитор, српски, у то време велики живи, као и тренинг Хонвена, то је мађарски клуб. Велика је ствар била гледати тренинг Хонвена на стадиону у Београду", говори Јармила Ћеловић, реализаторка првог Дневника.

Од тада, стотине хиљада вести кројиле су мозаик од 20.800 дневника, најзначајније информативне емисије коју свакодневно прати између два милиона и три милиона људи. О томе колико нам је важно поверење које нам грађани свакодневно поклањају, сведочи и изјава нашег великана, који је и после 50 година, говорио о треми.

"Морам да признам да је било мало на почетку, дилема - са наочарима или без наочара, ту сам мало забрљао, али ваљда није било страшно", признао је Мића Орловић 50 година касније, у рођенданском дневнику.

Запосленима Радио-телевизије Србије 57. рођендан су честитали премијер Србије Александар Вучић и председник Републике Српске Милорад Додик.