За полицију нема заборављених случајева

Убиство брачног пара Букинац и њихове пословне сараднице, у Београду маја 2000. године, потресло је тадашњу јавност. Осумњичени за тај злочин све до јула ове године успевао је да прикрије своју кривицу.

За решавање таквих злочина неопходно је да инспектори из дана у дан прате све нове чињенице и доказе, па и оне који се појављују у другим предметима.

"И та дистанца од десетак или седам, осам година може да буде ограничавајући фактор. Нема нове изјаве и нема напретка у вештачењу доказа ако човек који ради на том случају то не жели, ако није као и првог дана посвећен да то пронађе и ако не размишља увек о томе", каже министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.

Према његовим речима, некада је технолошки напредак веома важан јер "не можете да вештачите папиларне линије ако се ради само о парцијалном отиску од пре 10 година".

Криминилог Златко Николић наводи да су инспектори за крвне и сексуалне деликте најупорнија категорија инспектора.

"Они буквално никада не одустају. Чак и када оду у пензију, они прате који су детаљи и помажу својим колегама", каже Николић.

Криминолози кажу да се убице труде да не направе ниједан потез због којег би упали у око полицији. Временом, после злочина, осумњичени постају опуштенији и уверенији да их неће открити. Та самоувереност некада доводи до тога да направе грешку која ће им ставити лисице на руке.

"Ако је неко већ забележен као убица, он има свој рукопис, свој печат и када се понови слично убиство, онда се увек упоређује једно са другим. Упоређују се детаљи, ситни, невидљиви, форензички детаљи који могу заправо да саставе рубикову коцку и да се добије та боја која је потребна да би се подигла оптужница", објашњава Николић.

У досијеима полиције и тужилаштва убице новинара Даде Вујасиновић и Милана Пантића, некадашњег министра одбране Павла Булатовића, бившег функционера ЈУЛ-а Зорана Тодоровића, полицајца Радована Стојичића Баџе, бившег директора ЈАТ-а Жике Петровића и даље су непознате. У МУП-у кажу да ниједан од тих случајева није заборављен.

Није лако решити те случајеве и није лако довести до откривања свих доказа. Међутим, нећемо стати на томе. Као што смо решили неке од ових случајева убиства од пре 13 или 15 година исто тако очекујем да ће истрага можда указати да имамо могућност да решимо неки од ових тешких кривичних дела", каже министар Стефановић.

Полиција нема посебан одсек који решава старе случајеве, већ инспектори у оквиру редовних послова трагају за доказима. Када је реч о нарочито свирепим кривичним делима, могу се формирати посебне радне групе.