Добровољни чувар пружног прелаза

Горан Видић из Читлука код Крушевца има 50 година и не може да говори. Упркос томе, сваког дана са железничарском униформом и капом регулише саобраћај на необезбеђеном пружном прелазу. Добровољно, стопроцентно поузадано и потпуно бесплатно. На томе су му захвални не само возачи и машиновође, него и сви Читлучани.

На пружним прелазима у Србији у просеку се годишње догоди педесетак несрећа. Три четвртине од тога је на друмско-железничким раскрсницама без рампе и светлосне сигнализације. Такав је и прелаз у Читлуку код Крушевца, где је, захваљујући Горану Видићу, безбедност готово стопроцентна. 

Добровољним радом Горан је стекао поверење више од 5.000 људи тог места. У девет часова пре подне, 40 минута пре проласка воза, овај педесетогодишњак облачи униформу и излази на пружни прелаз испред своје куће, како би обавио дужност добровољног саобраћајца.

Не може да говори, али вешто са возачима комуницира заставицом, коју су му из воза бациле машиновође. Горанова мајка Стана каже да су после тога избацили још две капе, а на крају му послали "све комплет", цело железничарско одело.

Од пре две године, откада поново саобраћа воз на релацији Јагодина–Сталаћ–Краљево, Горан је на неки начин постао непрелазна рампа за све неопрезне возаче.

"Горан је прави даса и добар друг. Сваког поздравља и највише брине о овом народу овде, пошто немамо прелаза", каже Горанов пријатељ Војкан Живковић.

"Да се најежиш када видиш њега ту. Опекло сунце, киша, он је ту скоро у сваком тренутку и увек тачно знаш да је време проласка воза", каже Зорица Кнежевић.

Милан Кнежевић каже да возачи нису нервозни када их Горан заустави махом. Неки чак и не виде шта су могли да ураде док не спазе Горана.

А пре него што се Горан посветио племенитој мисији, возачима се често дешавало да железничке шине примете тек када се нађу на њима или их прођу, јер пружни прелаз од регионалног пута Крушевац–Краљево дели тек десетак метара друма.

"Колико ја знам, пет, шест људи је погинуло. Много удеса се дешавало. Баш је наш комшија 'однесен' одавде. Теретни воз га је вукао 100 метара", говори Мира Гавриловић из села Читлука.

Када се деси да воз касни, Горану друштво праве комшије – некад и уз песму.

Након што један воз безбедно прође, Горан се на неколико сати враћа кући да одмори. И тако свакодневно, чак и викендом и празником, четири пута дневно.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 30. септембар 2024.
9° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи