Читај ми!

Поплаве (не)научена лекција за осигурање имовине

Штете од поплава, суша, земљотреса и осталих последица климатских промена, само од 2000. процењују се на више од пет милијарди евра. Како је најављено, требало би да Србија добије стратегију борбе против климатских промена. На то да се у свести надлежних, али и грађана нешто мења, упућује и учесталост скупова посвећених управљању ризицима од природних катастрофа и повољнијим могућностима осигурања.

Уместо домова урушених у поплавама, никло је 250 кућа за чију је градњу утрошено 60 милиона евра. У Канцеларији за обнову имају јасну рачуницу колико смо сви на губитку због тога што је осигуравање имовине код нас и даље реткост.

"Цена осигурања од елементарних непогода, дакле премија за годину дана осигурања свих кућа које су срушене, јесте равна цени зидања пола једне куће", каже директор Канцеларије за обнову поплављених подручја Марко Благојевић.

Од милијарду и по евра штете из мајских поплава, само 2,4 одсто надокнадила су осигурања, све остало било је неосигурано, па је помоћ стизала из државне касе и од донатора. Када је Француска пре три деценије доживела сличан потоп, у класичне полисе осигурања имовине додала је и осигурање од природних катастрофа. По том моделу, на сваких 1000 евра вредности стана, плаћа се додатних евро и по, а за пословне објекте 1,8 евра.

"Уз то проширено осигурање и примену тог француског модела верујемо да би Србија врло брзо са те досадашње покривености од 2,4 одсто, на једно 40 одсто стигла у наредних 10 година", каже Марија Благојевић из "Акса осигурања".

У тражење најбољих решења укључиле су се и локалне самоуправе, за сада се из њихових буџета дотира осигурање пољопривредника, али се размишља и о дотацији осигурања имовине осталих грађана.

"Као неко ко може да допринесе да последице буду минималне а да средства која би се користила или се користе за отклањање последица употребе за превенцију једним делом, а другим и за развојне потребе општина", каже Ђорђе Станбичић из Сталне конференције градова и општина.

Ако би увођење обавезног осигурања било велики атак на новчанике грађана, онда би, сматрају стручњаци, требало размислити о свим могућностима појефтињења тог осигурања.

Професорка Економског факултета у Београду Јелена Кочовић каже да је једна од могућности формирање пула осигуравача, где би осигуравајуће компаније које имају финансијске капацитете биле акредитоване од стране државе и оне би делиле ризик.

Иако после катастрофалних поплава број осигураних не расте, неких краткорочних помака има.

"Пре неколико недеља када се десило невреме у Ивањици, сутрадан пред нашом филијалом је био ред људи који су хтели да се осигурају, али то је трајало два дана", истиче Драгица Јанковић из "Дунав осигурања".

Дугорочан подстрек расту осигурања код нас очекује се од новог реосигуравача "Европа ре", задуженог за покриће катастрофалних ризика. У оснивачки капитал те компаније уложиле су владе земаља југоисточне Европе, међу њима и Србија.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 30. септембар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи