Завод: Нема неправилности у уџбенику историје за шести разред

Поводом писања неких медија да је "шокантно" да деца уче да су Албанци староседеоци Балкана од којих су Срби отели земљу, Небојша Јовановић је агенцији Бета рекао да то у уџбенику не пише.

Јовановић је подсетио да је реч о уџбенику који постоји скоро пет деценија, из кога су училе генерације ученика, а да је аутор професор и академик Раде Михаљчић, који је најмеродавнији да пише уџбеник.

Наводи да су издавач и аутор усвојили раније неке примедбе у вези са терминологијом и да су у новом издању уџбеника преформулисали назив Македонски Словени и Македонска држава.

Према његовим речима, једна од примедби била је и да се "Албанци третирају као посебан народ".

"Без обзира у каквим смо ми односима с Албанцима, то је посебан народ који има своју културу, традицију и историју. Уплитати то са неким дневнополитичким односима нас и Албанаца је депласирано. Реч је о средњем веку", навео је Јовановић.

Подсећа да су уџбеник одобрили и Министарство просвете и Национално-просветни савет.

"Ми у Заводу знамо шта је разлог за критике. Наша конкуренција хоће да обори уџбеник који је најпродаванији и постоји на тржишту све ово време", указао је Јовановић.

У Министарству просвете, научног и технолошког развоја напомињу да је уџбеник из историје за шести разред Завода за уџбенике чији је аутор Раде Михаљчић одобрен 2008. године, а новим законом провера уџбеника предвиђена је на сваке четири године.

Агенцији Бета речено је у том министарству да је Српска православна црква у наставној 2013. и 2014. години уложила пет примедби на тај уџбеник, а да је Завод за унапређење образовања и васпитања усвојио две.

"После смо то проследили Заводу за уџбенике који је саопштио да ће бити издато ново издање", рекли су у Министарству просвете.

У том министарству наводе да Нови Закон о уџбеницима предвиђа да се уџбеници одобравају на четири године као и да листа оцењивача уџбеника буде јавна.

До сада су позитивно мишљење о уџбенику давали Завод за унапређивање образовања и васпитања и Национално просветни савет, док је Министарство просвете своје мишљење давало на основу тих процена.