Одата почаст Арчибалду Рајсу

Венце су положили представници Владе Србије, Војске Србије, Амбасаде Швајцарске у Београду и удружења грађана која негују сећање на Први светски рат, преноси Бета.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Драган Поповић рекао је том приликом да је свет, захваљујући Рајсу и његовом раду, могао да се упозна са незамисливим злочинима аустрогарске, немачке и бугарске војске.

"Знао је Рајс да ће једног дана оно што је остало иза њега бити прочитано, да ћемо анализирати оно што је писао о врлинама и манама српског народа, али и да ће нам помоћи да схватимо и ко смо и шта смо и оно што је најважније - какви смо били, како би могли бити бољи", рекао је Поповић.

Напоменуо је да је Рајс волео Србију и да је допринео да истина о злочинима над српским народом буде објављена у целом свету. 

Заменик градоначелника Београда Андреја Мледеновић оценио је као позитивну одлуку надлежног министраства да се та годишњица уврсти у државни програм обележавања сећања на Први светски рат.

"Данашњи дан је повод да се сетимо свега што је доктор Рајс урадио за наш народ и државу. Захваљујући њему истина о прогону српског народа је отишла у свет", рекао је Младеновић.

Младеновић је подсетио да је Арчибалд Рајс 1914. године дошао у Србију на позив српске Владе, како би као независни и признати експерт у међународним круговима дао мишљење о злочинима Аустро-угарске војске над цивилима на почетку Првог светског рата.

Он је додао да се доктор Рајс после рата одрекао професорске каријере у Лозани и остао да живи у Београду све до смрти 1929. године, и додао да би на овај дан требало да се сви присете порука које је Арчибалб Рајс оставио српском народу. 

Рајс је оставио политички тестамент под насловом "Чујте Срби", чије су поруке актуелне и данас.

Истраживао је злочине аустроугарске војска у Мачви и Подрињу над српским цивилима, а као ратни извештач објављивао чланке у угледним европским часописима о тим злочинима.

Арчибалд Рајс био је члан делегације југословеске владе на Мировној конференцији у Паризу.

После Првог светског рата радио је у Министарству иностраних послова Краљевине СХС, у Одсеку за документацију ратних злочина и у Министарству полиције где је основао двогодишњу полицијску школу. Био је и вештак за фалсификоване новчанице у Народној банци у Београду.