Лeнчарење заменили волонтирањем

Свега 15 одсто њих је волонтерски активно, а главну поставку радних кампова чине странци. Изгледа да су нека друга места овог топлог лета примамљивија за младе.

У радним камповима посла је много, а волонтера мало. Зато су добродошли и они издалека.

У природном резервату Обедска бара само четири волонтера из Србије одазвала су се акцији рашчишћавања биља. Са друге стране, неколико људи из иностранства превалило је километре како би дошло овде и помогло локалној заједници.

У тој групи је и Тристан, који је стигао из Француске.

"Упознајемо доста људи док радимо нешто корисно, уместо да се само одмарамо током лета. Ово је добра ствар за мене, али и за животну средину. Нисам ни сањао да ћу имати овако сјајно искуство", рекао је Тристан Донтроје.

Ивана Банковић из организације Младих истраживача Србије каже да сви сматрају да је потпуно непотребно у сред лета одвојити време и бити овде на високој температури.

"Многи људи уопште не разумеју зашто млади људи долазе из тако далеких земаља да би тако нешто радили, тако да мора више да се ради на подизању свести", каже Банковићева.

Уместо брчкања на Ади, ове девојке из Београда одлучиле су да распуст проведу у кампу.

"Дошла сам пре свега да упознам Купиново, пошто никад раније нисам била овде. Такође никад нисам била ни на једном кампу ове врсте", каже Сара Недељковић.

Волонтерка додаје да је дошла да упозна другаре који су дошли широм Европе. Док доприносе животној средини у Обедској бари стичу и нова пријатељства.

"Овде се заиста пуно ради али после тога време које проводимо заједно је предивно, то што ми овде радимо и што се мучимо, није ништа јер после уживамо", каже Олга Васиљевић.

Лични мотиви су оно што покреће младе волонтере, сматрају социолози. Жеља да се помогне заједници обично је последња на листи приоритета.

"Истраживања показују да заправо млади када се опредељују, када се одлучују зашто би се укључили у волонтерске активности веома често и истичу неке разлоге који су за неку њихову личну корист, нешто што бисмо могли назвати ставка у Си-Ви-ју или стицање одређеног радног искуства", каже Владимир Вулетић, социолог.

И у Канцеларији за младе потврђују да су понуде за волонтирање њиховим корисницима најмање атрактивне. На њиховом сајту најпосећенији су огласи за стручно усавршавање, али и дешавања по граду.

"Омладински радни кампови још увек нису тренд у Србији за разлику од Европе, већ искључиво зависе од тога колико млад човек има сопствену иницијативу и да би се распитао и да би дошао до ангажмана у том кампу. То су најчешћи проблеми с којима се суочавају они који организују кампове али и они који на камповима учествују", истиче Никола Рајичић, из Канцеларије за младе.

Чак 80 одсто младих сматра да су волонтерске активности корисне и да би се радо укључили у њих, показују истраживања. Међутим, тек 15 одсто младих има искуства у волонтерском раду, а још мањи број њих је тренутно активно.