"ВСС није самостално и независно бирао судије"

Друштво судија такође подсећа да је више пута од 2009. године упозоравало на драстичне последице по српско правосуђе, владавину права и правну државу због, како наводи, незаконитог и неетичког поступања чланова ВСС у првом и другом сазиву приликом реизбора судија, као и у управљању судским системом и потребу за утврђивањем њихове одговорности, нарочито професионалне, преноси Танјуг.

То струковно удружење напомиње да посебно има у виду чланове ВСС из реда судија, од којих је пет изборних чланова и даље у саставу ВСС.

У саопштењу се такође указује да је Друштво судија још почетком 2013. године, заједно са Удружењем јавних тужилаца, изашло из Радне групе за писање Националне стратегије за реформу правосуђа.

Тада су, како се наводи, указивали на нелегитимност избора одржаних 2011. године чланова ВСС из реда судија, који и даље обављају ову функцију, и поред грубих повреда поступка и права која су учинили приликом ревизије реизбора која им је наложена од стране законодавца.

Због тога је Уставни суд поништио све њихове одлуке, а њихов рад је и тада оцењен од стране бројних и угледних стручњака и професора, омбудсмана, међународних, страних и домаћих институција, као нелегалан и нелегитиман, наводи се у саопштењу.

Друштво судија наводи и неколико констатација из Одлуке Уставног суда, да се "ВСС као орган који је гарант независности и самосталности судова и судија, сам лишио права да самостално и независно одлучује о избору судија који су први пут бирани на судијску функцију у децембру 2009. године на трогодишњи мандат, недоношењем акта којим би били утврђени критеријуми, мерила и поступак за оцењивање ових судија".

Тиме је, како се даље указује, суштински угрозио судску власт, лишио је независности и довео у ситуацију да 839 судија не би могло да обавља своју функцију након 31. децембра 2012. године.

"Наведено непоступање ВСС не представља ништа друго до самовољно невршење својих уставних задатака, чиме је овај орган сам прекршио једно од основних уставних начела на којима почива правна држава – начело владавине права јер се није повиновао Уставу и закону и није донео акт којим би утврдио критеријуме, мерила и поступак оцењивања судија", наводи се у саопштењу.

Уставни суд је даље констатовао да ВСС нема дискреционо право да врши избор судија, него управо избор на сталну судијску функцију може да врши на основу законом прописаних критеријума и у законом прописаној и спроведеној процедури, што значи да ВСС има право да неког изабере, односно не изабере, примењујући оне критеријуме и онај поступак који је законом прописан.

Недоношењем неопходног акта из своје надлежности за вредновање рада судија који су по први пут изабрани на судијску функцију до истека њиховог мандата од три године, довео у питање избор ових судија, па би без интервенције законодавца дошло до колапса посебно прекршајних судова да би Република Србија остала без једне гране судске власти.

То, према ставу Уставног суда, отвара питање одговорности онога ко је до такве ситуације довео.

У саопштењу се даље констатује да је начињен први корак у институционалном утврђивању одговорности за катастрофалну реформу правосуђа и напомиње да конкретније и јасније утврђивање грађанске, професионалне, евентуално и кривичне одговорности јесте услов без кога се не може на пут успешне реформе правосуђа.