Негде отпуштање, негде запошљавање

Челници многих општина потврдили су Танјугу да се ускоро могу очекивати конкурси за правнике, економисте, инжењере, инспекторе за разне области, водоинсталатере.

Разлог је тај што је до сада уредбом Владе било забрањено запошљавање у јавном сектору, па су поједине локалне самоуправе због природног одлива остале без довољно запослених, а усвајањем овог закона добијају могућност да тај мањак и надокнаде.

И министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички потврдила је јуче да се законом омогућавају нова запошљавања без добијања дозволе, све док је то у оквиру максималног броја запослених.

Саговорници Танјуга објашњавају да Министарство државне управе и локалне самоуправе одређује максималан број запослених за једну општину или град, а локалне власти потом одлучују на који начин ће спровести ту рационализацију.

Добар пример општине у којој је евидентиран мањак запослених је општина Параћин, којој је Министарство државне управе и локалне самоуправе доделило "решење" по коме се испоставило да општина има мањак од 100 службеника.

Председник општине Саша Пауновић каже да ће запошљавати нове кадрове у наредном периоду, углавном економисте, инжењере, правнике.

"Три године нисмо добили ниједну сагласност да било кога примимо. У међувремену су људи, углавном висококвалификовани, одлазили у пензију, иностранство, неки су и умрли, а ми нисмо могли никога да запослимо на њихово место", објашњава Пауновић.

Мањак радне снаге ће ступањем на снагу овог закона имати Топола, Кнић и Баточина. Недостајаће им, како наводе локални челници, нарочито стручни кадрови, међу којима су и инспектори за разне области.

"Уколико се усвоји закон, имаћемо десет мање запослених од предвиђеног броја", рекао је председник Скупштине општине Топола Драган Јовановић и навео да је тој општини потребан еколошки инспектор, дипломирани правник у локалној пореској управи, као и мајстори у комуналним предузећима, попут водоинсталатера.

У "минусу" Кнић и Баточина

Мањак од 40 запослених имаће општина Кнић, рекао је Танјугу помоћик председника општине Никола Чампаревић.

Додао је да ће мањка радне снаге бити у сектору за ванредне ситуације, локалној пореској управи, у општинским секретаријатама, канцеларији за младе, а мораће да запосли и секретара већа, који ускоро одлази у пензију.

Општина Баточина имаће мањак од десет радника, каже председник те општине Радиша Милошевић и додаје да су Баточини потребни радници у органима управе.

"Нов закон није добро решење за градове који имају од 10.000 до 20.000 становника, зато што морају да имају све службе и инспекције и пореску управу, као и градови који имају од 30.000 до 50.000 становника", каже Милошевић.

Да нови закон о максималном броју запослених, међутим, доноси нова отпуштања најбољи пример је Ниш, који би у наредне три године требало да отпусти 2.500 запослених у јавном сектору.

То је Танјугу потврдио заменик градоначелника Љубивоје Славковић.

"Тај број односи се на запослене у Градској управи, јавним и јавно-комуналним предузећима и установама чији је оснивач Град", прецизирао је Славковић.

Према његовим речима, до краја ове године, према садашњим проценама, број запослених у јавном сектору треба смањити за око 600.

Иначе, укупан број запослених у јавном сектору је више од 6.000 и, у односу на број становника, Ниш се налази при врху листе градова са вишком запослених.

У Лесковцу нема мањка, али ни великог вишка. Наиме, градоначелник Горан Цветановић рекао је Танјугу да је у овом граду рационализација већ завршена током претходног мандата, када је на власти била Демократска странка јер је око 320 људи добило отказе по принципу "партијских отпуштања".

Већина тих људи је, како наводи, већ тужила град, који им је за судске пресуде исплатио око 150 милиона динара.

"У сваком случају, Министарство је проценило да максималан број запослених у Лесковцу треба да износи 2.222 запослена, а тренутно имамо 2.283, значи педесетак људи вишка у наредне три године", објашњава Цветановић.

Без отпуштања "преко ноћи" 

Начелник чачанске Градске управе за опште и заједничке послове Небојша Бежанић рекао је Танјугу да овај град још није добио процену Министарства државне управе и локалне самоуправе о прекобројнима.

Бежанић је напоменуо да, према тренутно важећем Закону о одређивању максималног броја запослених, Град Чачак нема вишка запослених.

Према Бежанићевим речима, када је реч о Градској управи, дефинитивно нема вишка запослених, јер је забраном запошљавања и природним одливом, тј. одласком у пензију, 2013. године број радника смањен за 10 одсто.

Уколико се усвоји закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, вишка радника биће у Аранђеловцу и Рачи.

Према речима председника општине Аранђеловац Бојана Радовића, у тој општини биће вишка запослених од 50 до 100, и то у јавним предузећима и установама, као и у комуналном сектору.

Општина Рача са 12.000 становника, како каже њен председник Драган Стевановић, наћи ће се у специфичној ситуацији, јер ће имати вишка четири-пет радника, а недостају јој, и сада, стручни кадрови, пре свега за просветну и друге инспекције.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић каже да отпуштања радника из јавног сектора које предвиђа нови Закон, неће бити преко ноћи већ да је то вишегодишњи процес.

"Нови Сад је смањио број запослених у јавном сектору у периоду од децембра 2013. године до децембра 2014. године, али нас чека и даља рационализација броја запослених у јавном сектору, и то ће сигурно бити у већем броју", рекао је Вучевић.

Подсетио је да је током прошле године број запослених у јавно-комуналним предузећима и Предшколској установи "Радосно детињство" смањен за 450 и да је Град за отпремнине издвојио више од два и по милиона евра.

Рационализацију броја запослених у локалним самоуправама у здравству, просвети, судству, доносиће ресорна министарства, која још увек не излазе са прецизним бројевима.