На трансплантацију срца чека 30 пацијената

У најтежем тренутку, када се један живот гаси, а више других може да буде спасено и продужено, сагласност за узимање органа даје тек мали број породица. У грудима тридесетседмогодишњег Предрага из Ариља куца ново срце.

На питање како куца његово ново срце, Предраг Карић каже да се после трансплантације добро осећа. Прошло је 17 дана од операције, а сада каже да може да хода и да се храни сам.

Додаје да посебно жели да се захвали породици донора на њиховој храбрости и свему што су урадили. 

Од тројице кандидата који су срце чекали у болници, крвна групa донора и сви остали неопходни параметри поклопили су се са Предраговим анализама.

"Пацијент који се овде сада налази је млад као и већина којима смо урадили трансплантацију. Срећом дочекао је донора, којих практично нема. Он је пети коме је урађена трансплантација. Са тим бројем смо незадовољни, а зашто је мали број донора, то је ствар једне дубље анализе", каже Миљко Ристић, директор Клинике за кардиохирургију КЦС.

Том дубљом анализом доћи ће се до бројних узрока. Кривице има и у потенцијалним донорима и у здравственом систему.

"Мислим да се мора утицати на свест грађана, штета је да од донора можемо да узмемо пет-шест органа а да родбина не да пристанак. Морају да знају да ће тиме продужити живот члану породице", додаје доктор Ристић.

На Клиници за кардиохирургију, јединој установи у Србији у којој се ради трансплантација срца, кажу и да им је циљ да у тај програм буду укључене све болнице и клинике у Србији. Недавно је уговор о сарадњи потписан између Клиничког центра Србије и Клинике за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици.