Просек рециклаже у ЕУ (не)достижан за Србију

Нико не воли да их види, али многи и даље често користе дивље депоније поред путева, често и у самим насељима. У "Градској чистоћи" Београд кажу да су свесни да је дугорочно решење смањење отпада, тако што ће се он рециклирати и поново употребити.

"Имамо 53 рециклажна острва у граду Београду, која можда у овом моменту нису довољно видљива, али имамо у набавци још 30, тако да ће бити покривени центар и периферија града", наводи Мирослав Богдановић, директор "Градске чистоће" Београд.

У Министарству заштите животне средине кажу да национална стратегија предвиђа да Србија у следеће четири године достигне европски просек рециклаже.

"Друге земље рециклирају око 50 одсто, неке чак и до 80 или 90 одсто. Напредне, економски равијене земље рециклирају много отпада. Сходно примерима ових земаља, ми идемо динамиком унапређења система, која је заиста просечна и одлична с обзиром на економску моћ Републике Србије", указује Радмила Шеровић из Министарства пољопривреде и заштите животне средине.

Проблем је што далеко највећи број грађана у заједничке контејнере одлаже све – од пластике до стакла и хране јер углавном немају другог избора. Европски шампион у стопи рециклаже је Белгија. Раздвајање смећа у домаћинствима је законска обавеза.

"Употребљену флашу воде бацам у плаву кесу. Остатке хране стављамо у наранџасту кесу, која је за то. За старе новине или стару пошту имамо жуте кесе. Имамо овде и башту и зелену кесу за сав зелени отпад", каже Белгијанка Бенедикт Слуцки.

Плаве кесе на улицама Брисела значе да су грађани изнели амбалажни отпад, који се сада прикупља и затим односи даље у центар за рециклажу, где се отпад даље раздваја.

Да би постала чланица ЕУ, Србија неће морати да реши све еколошке проблеме, али ће морати да убеди Брисел да има реалан план, рокове и финансијска средства.

"На основу наших разговора, српска влада зна да пред собом има вероватно програм од 20 година инвестиција како би се од данашње ситуације стигло до пуне усклађености са словом закона и примене у пракси", истиче Николас Хејнли из Директората за животну средину Европске комисије.

У неким београдским школама ученици су већ добили прилику да раздвајају амбалажни отпад. Едукација деце, међутим, даће резултате тек кад и изван школе буде успостављен систем за одвајање и рециклажу отпада.