Купујмо домаће, продајмо регионално

Оно што смо волели у СФРЈ, волимо и данас. Иако је регион и даље свима најбоље тржиште, мало коме је пошло за руком да после распада земље направи нови општеприхваћени производ.

Мирко Бабић из Удружења хрватских компанија у Србији наводи да је однос снага такав да су мултинационалне компаније у много већој предности од домаћих, односно регионалних компанија.

"Ви на данашњем регионалном тржишту, тржишту екс-Југославије имате неколико, на прсте једне руке, корпорација које су се успеле испрофилисати и које имају могућност и средство улагати, не само у маркетинг, него у развој нових производа, у тржиште, у инвестиције", објашњава Мирко Бабић.

Реткима је успело. Рецимо, произвођачима новог чипса у Србији.

"У том моменту ми нисмо имали у тој категорији производа скоро никакав избор. Неки стари произвођачи су нестали са тржишта и 'чипси' је то просто искористио и направио одличан бренд", каже Татјана Остојић из Бизлајф магазина.

Ко не нађе празан простор, шансу тражи у квалитетној производњи, али под туђим именом.

"Домаћи потрошачи нађу могућност да своје производе не извозе под својим именом него под именом одређеног трговачког ланца, али на тај начин остварују и извоз и приходе за своје тржиште", објашњава Татјана Остојић.

Оба саговорника нас упућују на терен где регионални играчи углавном губе битку са глобалним –на пољу маркетинга.

"Претпостављам да би производ требало да има име које је општеприхваћено на свим тим тржиштима, да има изглед који је општеприхваћен. То данас значи, имајући у виду специфичност тржишта, да вероватно не би могли сада неки ултранационални производ из Хрватске да пласирате у Србији, и обрнуто", наглашава Андреја Милкић из маркетиншке агенције "Лео Бурнет".

Осим што би по савету име требало да буде страно, такви би требало да буду и буџети за маркетинг. Или можда не?

"Може да буде герила, све може да се уради преко интернета. Можда су вам мало мање шансе, а веће би вам биле да вредност, поготово на овом производу, направите са инвестицијом, од десетина хиљада евра до много много већих сума", наводи Андреја Милкић.

Сличан језик, сличан укус, то би могле бити предности у односу на глобалне брендове. Јер смо се разумели и пре него што смо производе звали брендовима.