Како решити проблем клизишта

Око 60 старих и нових клизишта прорадила су због обилних падавина претходних дана, па је у 14 од 26 месних заједница општине Љиг проглашена ванредна ситуација.

Због клизишта, насталих услед великих падавина у љишком селу Бранчић, почела је евакуација стоке и пољопривредних машина.

У бајинобаштанском крају, уз стара, активирано је и седам нових клизишта, два у приградском насељу Вишесава. Страхује се за шест кућа и више саобраћајница.

Највеће клизиште и даље је Царевац, а државни пут на тој деоници је затворен.  

Сличне проблеме има и чачански крај. На том подручју регистровано је око 250 клизишта а потенцијално је угрожено десетак објеката. Има пуно старих клизишта које покреће свака већа киша. Такво је клизиште на путу ка Горњој Трепчи.

Старо је готово пола века, мештани кажу да је прорадило када је пробијен пут ка бањи. Дуго је мировало али су га покренуле прошлогодишње поплаве, а ситуација се погоршала пре три месеца када је земља избила и на локални пут па је саобраћај био отежан за аутобусе.

Ово је тренутно једино клизиште у чачанском крају где има угрожених мештана. Заправо на самом клизишту су куће породице Гојковић.

Привремено је поново постављен део заштитног зида и земља уклоњена са пута. Проблем је, кажу надлежни у градској управи, што немају стручне службе које би утврдиле прави узрок
клизишта па би санација била бржа и ефикаснија. Због тога су се и обратили ресорним министарствима како би решили проблем.

Велико клизиште однело је прошле недеље једну траку пута у селу Цагање у дужини од око педесетак метара. То је на регионалном путу Чачак-Пожега. Аутобуси не саобраћају а деца до школе пешаче и по неколико километара.

Због овог оштећења пута тренутно се не може стићи до неколико села на Каблар. Санација оваквог клизишта биће компликована због специфичног терена. Пут је баш однет на месту познатом као Ђавоља кривина. Први радови на санацији почињу за неколико дана, најављују надлежни.

Глишић: Континуитет у анализи могућих клизишта

Гостујући у Дневнику РТС-а, професор Архитектонског факултета Милан Глишић рекао је да  Србије има око 17 одсто површине теротирије која је потенцијално угрожена клизиштима.

Према његовим речима, то је велика територија и у овом тренутку прва ствар коју треба учинити је склонити људе, опрему и касније када прођу велике кише и када се повуче вода треба приступити санирању клизишта.

У овом тренутку само санирање је палијативна метода да би се провремено нека саобраћајница обезбедила, каже Глишић.

"Оно што је суштина је да земља треба да има један континуитет у анализи могућих клизишта од просторних и урбанистичких планова, где људски фактор не сме да доведе до тога. Треба да се регулишу водотокови, подземне воде, да се не засецају падине када се граде путеви и на тај начин да се умањи ефекат могућих клизишта", рекао је Глишић.   

Потребно је водити рачуна, како каже, да је заправо најбоље практично не градити нове објекте на потенцијалним клизиштима.

Говорећи о кадровима, Глишић каже да Србија има довољно стручног кадра за решавање проблема, почевши од Универзитета, Рударско-геолошког факултета, Грађевинског, Архитектонског као и Комору са 26.500 инжењера разних струка.

Глишић истиче да је проблем у организацији јер је потребно организовано деценијама радити на анализи могућих хазарда који могу да погоде Србију и да и да се то временом покушава да санира на одређени начин - од планирања, урбанизма до извођења радова на тим теренима.

Дугорочне мере су да се не гради на теренима који су подложни клизању а то практично изискује одређена улагања да се објекти граде на другим локацијама, али, како истиче Глишић, то се ради деценијама, а не када се нешто деси.

Према његовим речима, људски фактор је доста утицајан фактор када су у питању засецање падина или неконтролисано вођење вода. Клизишта могу да се активирају и, како каже, током јаких земљотреса.

"Непланираним ископавањем шљунка из река ви у ствари померате ону ножицу доле која држи  ту земљу да не крене", објаснио је Глишић.