Јавне набавке у здравству споре и неефикасне

На дебати је представљен документ у којем се као проблеми у финансирању здравствених установа, између осталог наводе велики број прописа, нејасни уговори Републичког фонда за здравствено осигурање и здравствених установа, централне јавне набавке које прате споре процедуре, лоша комуникација Министарства здравља и здравствених установа, преноси Бета.

Државни секретар у Министарству здравља Берислав Векић је у београдском Медија центру рекао да се сви у здравственом систему имају проблема због јавних набавки.

"То је нешто са чим се суочавамо и без чијег решења не можемо избећи ланчану реакцију - недостатак апаратуре, листе чекања", рекао је Векић.

Подсетио је да је министар здравља Златибор Лончар у Скупштини Србије покренуо иницијативу за измену Закона о јавним набавкама.

Посланик Демократске странке и члан скупштинског Одбора за здравље и породицу Душан Милисављевић сагласио се да Закон успорава јавне набавке.

"Две и по године траје процедура набавке апарата за зрачну терапију. Имате људе који болују од карцинома који су на листама чекања. После операције морате бити озрачени после две или три недеље. У Србији се чека три до четири месеца. Поставља се питање какав је ефекат те терапије после три-четири месеца", упозорио је Милисављевић.

Милисављевић је оценио да закон "у принципу" није лош и да је централизовање јавних набавки добро, јер обара цену великих и скупих медицинских апарата, али да нешто "није функционално" јер је процедура спора.

Истакао је да је наш систем здравства застарео и не одсликава потребе грађана Србије.

Осврћући се на оцену из Извештаја о финансирању здравствених установа да постоји конфузија прописа, државни секретар у Министарству здравља Берислав Векић је рекао да се Србија, када је реч о финансирању здравствених установа, ослања на три закона, а Хрватска на 35 закона.

Векић је рекао да у Србији 1,7 милиона запослених издваја за здравство, око 1,6 милиона пезионера, а 1,2 милиона људи не плаћа осигурање и нема прихода, а има основно лечење.

"Како ми можемо с тим парама које сакупимо да пружимо пристојан здравствени систем с обзиром на паре које издвајамо, јер сви добијају здравствену услугу? Ми можемо говорити о нијансама, о квалитету, ефикасности. Ту имамо пуно простора за дискусију", рекао је државни секретар.

Говорећи о трошковима у здравству о којима нико не размишља Векић је рекао да се сваког дана у Србији хоспитализује 30.000 пацијената и да је за њихову исхрану дневно потребно шест милиона динара.

Петар Стојковић из РФЗО је рекао да Србија за здравствено осигурање издваја најмање у Европи - 230 евра годишње по глави становника.

Током дебате, Марина Мијатовић из "Правног скенера" указала је да је потребно урадити здравствене карте становника, док је државни секретар Векић навео да постоје здравствене карте, али да се зову "годишњаци".

Заменик директора болнице у Зрењанину Душан Велисављев упозорио је да због забране запошљавања у Србији ускоро неће имати ко да лечи људе.

Берислав Векић се сагласио да је потребно урадити рационализацију броја запослених, јер је сваки трећи запослени у здравству немедицински кадар.

Душан Милисављевић је рекао да је проблем што Министарство здравља нема ингеренције над Медицинским факултетом и нема процена колико је лекара и осталог медицинског кадра годишње потребно.

Документ "Извори финансирања здравствених установа" је заједнички пројекат БИРН-а и ЦИНС-а, рађен у сарадњи са "Правним скенером", као део програма "Јачање медијске слободе у Србији", који финансира ЕУ.