Шта је потребно да би храна била безбедна

Да би храна у Србији била потпуно безбедна, неопходано је успостављање интегралног система производње од провера сировине, прераде, преко транспорта и складиштења до малопродаје.

Стручњаци ветеринарске медицине најкомпетентнији су у препознавању и анализирању свих чинилаца који угрожавају здравствену исправност производа животињског порекла кроз цели производно-прехрамбени ланац.

"Углавном се мисли да је та здравствена зашита углавном доминантна код животиња. Међутим, када се ради о ветеринарским факултетима, они штитећи здравље животиња у највећој мери штите здравље крајњег потрошача", истиче декан Факултета ветеринарске медицине Владо Теодоровић.

Процес надзора целокупног ланца исхране веома је сложен и почиње од надзирања здравственог стања животиња.

Адекватно лечење домаћих животиња и вакцинације такође морају бити под контролом.

"Ветеринарска струка има веома важну функцију у осигурању и безбедности хране која се налази у промету самим тим што се налази на почетку ланца производње хране. Њена улога је у осигурању здравља животиња јер само од здравих животња могу да се користе млеко, месо или други производи", каже професорка Вера Катић са Факултета ветеринарске медицине.

Применом нових технологија и отклањањем недостатака у процесу производње и прераде продужени су рокови трајања и квалитет хране.

"Управљањем у производњи, како у тову животиња и производњи млека, производа од млека, меса, као и свих осталих намирница анималног порекла, могу унапред да се отклоне узроци", објашњава декан Теодоровић.

Више од 90 одсто регулативе у области безбедности хране у Србији је већ хармонизовано са европским прописима и сада остаје да се сва та решења примене и у пракси.

Будућност ових простора је и органска храна.