Додатна помоћ за најугроженије у поплавама

Марко Благојевић је гостујући у Дневнику РТС-а рекао да је урађен огроман посао у обнови од поплава.

"Уколико говоримо о стамбеним објектима, држава је до сада збринула 359 породица које су у поплавама остале без крова над главом, близу 20.000 породица је добило новчану помоћ, пуно посла је изведено на обнови инфраструктуре за заштиту од поплава", рекао је Благојевић.

Према његовим речима, дошли смо у фазу када можемо да мислимо и о превенцији, дошли смо до даха и можемо да размишљамо о томе како да сада то спречимо – уместо да у тренутку када нас лупи у главу, као у мају прошле године, размишљамо једино о томе како да ограничене ресурсе улажемо у обнову.

Благојевић је нагласио да је систем заштите од поплава спремнији него што је био у мају.

"Спремнији смо него што је то био случај у мају, између осталог и због тога што знамо какав ризик поплаве са собом могу да донесу. Чак и ако сада, у овом тренутку, постоји ризик од изливања, а сазнајемо од људи који су за то надлежни да не постоји ризик од штета. Кључан допринос чињеници да нема ризика од штета дала је чињеница да је пуно посла учињено на обнови. Том обновом објекте смо учинили јачим зато што су услед година немарног односа према инфраструктури за заштиту од поплава – објекти ослабљени у великој мери", рекао је Благојевић.

Директор Канцеларије за обнову рекao је да је гро донација које су у јулу обећане – у ствари донације које још чекамо, али смо на прагу да их добијемо.

Истакао је да ће у марту почети имплементација два програма помоћи ЕУ – један програм вреди 62 милиона, а други 60 милиона евра.

У оквиру програма који вреди 62 милиона евра, ЕУ ће у сарадњи са Канцеларијом моћи да пружи додатну помоћ породицама чије су куће оштећене у прошлогодишњим поплавама – у мају и септембру, као и у овогодишњим – јануарским, рекао је Благојевић.

"Говорим о породицама које су добиле помоћ од државе а која у највећем броју случајева није била довољна да се покрије штета, помоћ ће добити породице чије су куће претрпеле највећа оштећења, породице која имају највећу потребу за додатном помоћи а које су социјално угрожене", рекао је Благојевић.

Санација клизишта је, како каже Благојевић, вишедеценијски проблем и њему мора да се приступи системски.

"У овом тренутку имамо средства обезбеђена преко УН за почетак системског решавања проблема клизишта. Да бисмо знали на који начин да приступимо решавању проблему клизишта, прво треба да знамо где се налазе, који је тип клизишта, а током пролећа тај посао треба да се реализује", рекао је Благојевић.

Као и за сваки посао, потребан је темељан приступ и то не може да се заврши преко ноћи, каже Благојевић.

Директор Канцеларије каже да је циљ Националног програма управљања ризиком од елементарних непогода – да се обезбеди институционални оквир кроз који ће бити каналисана сва помоћ коју Србија добија и коју ћемо тек добијати од међународне заједнице, а која ће бити усмерена ка унапређењу наших капацитета у борби са елементарним непогодама.