Све више људи без крова над главом

Подаци са последњег пописа из 2011. године показују да су међу 18.300 бескућника у Србији и они који живе на улици, и они који су се снашли у прихватним центрима или живе у гаражама, подрумима, шупама.

Први пут су пописани и они који дословце немају кров над главом. Таквих, такозваних примарних бескућника у Србији је више од 400. Процењује се да је овај број већи јер су пописани само они који су користили услуге прихватилишта.

Проблеми Весне Теслић из Београда почели су још 2005. године, када су она и супруг остали без посла. Родбина им није помогла, па убрзо нису имали од чега да живе. Када им се родио син и издаци се увећали, били су принуђени да дођу у београдско прихватилиште, где су и данас.

"Морали смо да продамо стан да бисмо прехранили дете, дали смо га у хранитељску породицу после три године. Најтеже ми пада што нико неће да ми помогне. Радила бих било шта, али не могу да нађем посао. Нико то не може да схвати ко не доживи", каже Весна Теслић.

Највише људи без дома је у Београду, Новом Саду и Нишу, где су и три највећа прихватна центра за одрасле. У сва три може се сместити само неколико стотина људи, а потребе су много веће.

"Није се десило да лице нисмо примили, дешавало се да су капацитети 104 места, а да имамо 200 на смештају. Користимо све могуће пратеће просторе да бисмо ставили помоћни лежај да лице буде обезбеђено", каже Првослав Николић, директор Прихватилишта за стара и одрасла лица у Београду.

Готово је исти број мушкараца и жена без дома, показује попис. Највише је оних у средњим годинама, а трећина бескућника су млади до 20 година. Међу пописанима има и високообразованих – оних који су некада били успешни пословни људи.

"Потпуно је погрешно замислити да су то 'неки тамо Роми, избеглице, имигранти који се нису снашли'. Нажалост, све више бескућништва код нас и у свету настаје као проблем немогућности плаћања стамбених кредита, хипотекарних кредита, као немогућност плаћања својих свакодневних обавеза", истиче социолог демографије Мирјана Бобић.

Без обзира на мере које се последњих година примењују, стручњаци оцењују да се број бескућника у Србији увећава. Слично је и у Европи, где се нарочито повећава број жена и младих који остају без дома.