Зашто трговци траже личне податке

Кључ за ормарић у коме се могу ставити ствари приликом куповине нуде веће трговине и то у замену за личне податке. У Шопинг центру "Ушће" захтевају број личне карте, која је полицијска управа издала тај документ, број телефона, име, презиме и потпис. Дневно их у просеку да 150 посетилаца.

Безбедност је, тврде у том шопинг центру, једини разлог за прикупљање најличнијих података.

"Људи забораве своје ствари или забораве да врате кључић ако су у гужви и онда се јаве, ми покушавамо да их добијемо, дешавало се и по више, неколико недеља, чак месец, месец ипо дана. Такође оно што је важно је да су њихове ствари у тим ормарићима безбедне", Александра Јанковић из Шопинг центра "Ушће".

У случају да ствари из ормарића нестану или се оштете, Шопинг центар "Ушће" за то не одговара.

Подаци посетилаца који истог дана врате кључић, а изричито не захтевају да се они обришу, на шта по закону имају право, остаће у писаној и електронској бази тржног центра два месеца.

Тај период је нереалан, оцењује Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и примећује да се од потрошача често тражи више информација него што је потребно.

Дешава се, каже Шабић, да наше личне податке продају рекламним агенцијама.

"То се продаје за баснословне паре. Фејсбук, мислим да 95 одсто својих прихода остварује из реклама. Реклама подразумева могућност да неком пласирам одређену информацију, дакле, прича да се ја могу обратити без мање или више ризика на 150. 000 тачних електронских адреса које ћете ми дати, сама по себи је вредна", истиче Шабић.

У Центру потрошача Србије кажу да трговци имају право да поставе своје услове, али да могу да се заштите, на пример, узимањем новчаног депозита или давањем гардеробног броја.

Вера Вида из Центра потрошача Србије сматра да су трговци "постали бахати" што се тиче односа према потрошачима, односно давање личних података потрошача.

"Они траже велики број података који уопште није примерен и не треба ниједном трговцу. Системско решење је доношење нових правилника који морају да буду у сагласности са Законом о заштити података о личности где ће се навести ситуације у којима морају да се узимају и у којима не смеју да се дају подаци грађана", објашњава Вида.

Међутим, оно што је прописано, делимично је или недоречено или није прецизно дефинисано.

Зато, на пример, Центар потршача Србије и повереник годинама траже од надлежних хитну промену Правилника по коме потрошачи приликом подношења рекламација треба да дају јединствени матични број. Да ли ће и када то учинити, питање је на које РТС није добио одговор од Министарства финансија.