Како натерати станодавце да плаћају порез

Према подацима пописа из 2011. године, у Србији се издаје око 260.000 станова, од чега је половина у Београду. Економисти мисле да смањење пореза, на пример, на девет или десет одсто, као што је у Републици Српској, БиХ и Црној Гори, не би дало резултате.

Пола милиона људи у Србији живи у изнајмљеним становима. Већина је правно незаштићена јер власници не склапају и не оверавају уговоре о закупу, не пријављују им пребивалиште.

Осим према закупцу, станодавац неретко не испуњава обавезе ни према држави – то јест не пријављује Пореској управи да издаје стан и самим тим не плаћа порез који је 20 одсто од висине закупнине.

"Он подлеже прекршајној одговорности, Пореска управа може да води прекршајни поступак, али под претпоставком да подстанар пријави станодавца. Они вероватно избегавају да пријаве станодавца уколико живе у том стану да не би дошло до конфликта међу њима. Обично када дође до конфликта они се одлучују на тај корак и одлазе у Пореску управу, где могу да пријаве станодавца", каже Љиљана Спасојевић из Удружења подстанара "Велеград".

За стан који изнајмљује за 200 евра месечно, станодавац би требало да уплати 480 евра пореза годишње. Превише, верују власници тих станова.

Председник Удружења станодаваца из Зрењанина Драган Цвјетићанин каже да је други разлог што станодавци не плаћају порез то што добар део већ плаћа пун износ пореза на имовину, а трећи разлог је то што законски нису заштићени од подстанара, који не плаћају кирије, руинирају ствари.

"Нама се јављају бројни подстанари који су покушали да пријаве свог бившег станодавца у Пореској управи и наилазили на разноразне препреке одбијања од стране Пореске управе са разноразним образложењима, да то њима није у интересу", каже Љиљана Спасојевић.

Ни РТС од Пореске управе није успео да добије одговор на питања, између осталих – колико станодаваца плаћа порез, колико држава губи од неплаћања ове обавезе, колико је прекршајних пријава поднето и да ли контролишу издавање станова на дан које доноси велику зараду.

"Два су могућа начина да се тај порез у већој мери наплати. Један је боља пореска дисциплина, што извесно немамо у држави, а други је већа контрола. Та већа контрола се не може у овом тренутку обезбедити јер држава нема довољно снаге, конкретно радника Пореске управе, инспектора који би све то могли да спроведу", наводи економиста Ђерђ Пап.

А када инспектори прекршајни поступак ипак спроведу, казна за станодавца може бити и пет пута већа од утајеног пореза.