Лужанин: Подићи квалитет високог образовања

Крајем децембра прошле године, члановима Националног савета за високо образовање истекао је мандат. Одбор за образовање, науку и технолошко друштво констатовао је листу од 21 кандидата који би требало да буду избрани за мандат од четири године.

Гостујући у Дневнику РТС-а, помоћница министра просвете за развој образовања Зорана Лужанин каже да квалитет високог образовања треба одбранити и подићи.

Према њеним речима, постоје позитивне и добре ствари у високом образовању, али постоје и оне које прете да уруше квалитет образовања.

"Једна од тих је прича да имамо велики број факултета и универзитета, али и велики број места за студенте. Тренутно је акредитовано је преко 60.000 места за упис на прву годину основних студија, а прошле године осми разред завршило је 65.000 ученика, што би значило да је сваком детету обезбеђено место на факултету, а наравно да сви не треба да иду на високо образовање", истакла је Лужанинова.

То ће, како каже помоћница министра просвете, бити један од великих проблема који ће се решавати.

"Желим да напоменем колико је важно високо образовање – 31. јануара су усвојени акциони планови развоја образовања у Србији до 2020. године. Од 156 акција које су наведене, више од пола је посвећено развоју високог образовања", напомиње Лужанинова.

Говорећи о докторским дисертацијама, Лужанинова каже да је потребно да сваки докторски рад буде објављен на порталу универзитета, али да то није довољно.

Према њеним речима, први проблем је што је велики број дисертација на српском језику, а дисертације су, како каже, нешто што треба да има светску или бар европску димензију.

Лужанинова каже да је мали број докторских дисертација код нас на енгелском језику, па зато није лако добити баш објективно мишљење.

"Наш менталитет је такав да и када видите да нешто није добро – нико неће ником да се замери и све претварамо у лично, тако да одредбама измена закона који је предвидео да бар рецензент за студије буде странац јесте нешто што би требало да се поправи. Волели бисмо да када се рангирају или пореде докторске студије – да се већи квалитет види кроз то колико сте страних врхунских истраживача или професора укључили у рад са студентима", каже Лужанинова.

Говорећи о националном оквиру квалификација, Лужанинова каже да то није системски решено – послодавци имају проблема, свршени студенти још више, а факултети на неки начин перу руке, све то препуштају тржишту.

Један од задатака новог сазива Националног савета за високо образовање биће да се коначно реши проблем националног оквира квалификација.

"Министарство је основало радну групу на основу јавног позива да би се из Србије пријавили људи који имају компетенцију и имају жељу да то раде. Постоји план како да се уведу секторска већа, али је битна права сарадња између високог образовања и привреде, која засад не постоји системски, него од факултета до факултета", закључила је Зорана Лужанин.