Кад војни објекат постане библиотека

Мастер планом из 2006. године, више од петсто објеката које војска не користи предвиђено је за продају. До сада је продато свега 70, а за 72 је закључен уговор о продаји. Остали објекти углавном пропадају. 

За размену Дома војске у Пироту процедура је трајала седам година и сада је ту библиотека. Ипак, тај град је један од бољих примера комерцијализације војне имовине. Део војних објеката су купили, а за неке су дали станове. 

Председник Општине Пирот и члан УО Наледа Владан Васић каже да војна имовина представља значајан ресурс за развој економије на локалним самоуправама.

"Ми смо успели да завршимо процес реализације размене Дома војске у Пироту, карауле у пограничном подручју и земљишта које ћемо ставити у функцију економског развоја нове индустријске зоне", каже Васић и додаје да су заинтересовани за још објеката.

У Војсци Србије више од 10.000 нема стан, а авиони су стари више деценија. С друге стране, имовина коју војска више не користи процењује се на милијарду и по евра.

Продати војни објекти су Министарству одбране донели приход од 185 милиона евра. Од тога је, у вредности од 170 милиона евра, војска добила више од хиљаду станова.

Зоран Ђорђевић, државни секретар Министарства одбране каже да мастер план има ту погодност да приликом продаје предност има локална самоуправа.

Према његовим речима, друга погодност је да продаја може да се врши у ратама петогодишњим, годишњим или месечним, максимално у 60 месечних рата.

"Имамо неке самоуправе које нису ревносне и које не плаћају, имамо локалне самоуправе  против којих ће бити покренут поступак", рекао је Ђорђевић.

Вишак војне имовине продаје се и у Норвешкој и Холандији, а неке општине су помоћ у пренамени војних објеката затражиле од њихових стручњака, који су понудили креативна решења.

"Због економске кризе и у Холандији имамо, као и ви овде, много празног простора који се не користи. Војска, локалне и државне власти заједно процењују које су потребе града где се та имовина налази. Сагледа се шта је потребно и како да се оствари поновни развој. На тим местима могу бити пример школе, стамбене зграде и на томе се заједно ради", каже Габријел Раул Пена, архитекта из Холандије.

Пример оживљавања напуштених објеката је њихово претварање у центре културе и места окупљања младих и талентованих која пружају нове пословне могућности.