Читаво мало богатство за потомство

Прошле године од пријављених 2.098 жена, на лечење неплодности упућено је њих 1.658, подаци су РФЗО-а. У Министарству здравља кажу да је потребно повећати административне и људске капацитете и да недостаје 50 ембриолога.

Ивана Куртевски припрема се за осму вантелесну оплодњу. Иза ње су два бесплатна покушаја о трошку државе, а затим подизање кредита за наредне и задуживање од преко милион динара.

Тек после петог неуспешног покушаја Ивани су први пут затражене додатне анализе како би се утврдило зашто не остаје у другом стању.

Ивана Куртевски рекла је да се испоставља да има три тромбофилије, једна директно утиче на саму имплантацију ембриона у материцу и одржавање трудноће.

"Са те стране морам потпуно да будем покривена хематолошком терапијом, такође се испоставља да имам хашимото, које је аутноимуно обољење штитне жлезде, да имам хипертиреозу. Одлазим код хематолога, разговарам са њим, прва реченица када је видео све моје анализе рекао је само захвалите богу што сте живи јер ви не смете да улазите у тоталну анестезију", навела је Куртевски.

Слично искуство има и Слађана Шћекић. На трећи покушај вантелесне оплодње отишла је захваљујући финансијској подршци својих колега. За четврти - продат је део породичног имања.

Слађана Шћекић каже да је имала проблем и да јој је после 15 година тек откривено да јој је повишен инсулин у крви.

Према њеним речима, врло је могуће да кад је био први покушај да је имала повишен инсулин и да је то разлог што нису успевале вантелесне.

Лекар познат по броју успешних вантелесних оплодњи сматра да се додатне анализе морају урадити, али не одмах.

"У специфичним условима где ми неуспевамо из првог или из другог, конкретно из другог покушаја враћања квалитетних ембриона, ми онда покушавамо да нађемо шта су ти могући, деликатни и ретки разлози, па да њих отклонимо, па тек онда да радимо даље процедуре", рекао је специјалиста гинекологије и акушерства Александар Љубић.

У Министарству здравља тврде да ће проблем боље процене здравственог стања и припреме будућих мајки за вантелесну оплодњу ускоро покушати да реше.

Помоћник министра здравља Предраг Саздановић каже да уколико се појаве такви случајеви, а њих је све чешће и њих је све више, тога смо ми савршено свесни у нашим амбулантама, онда ћемо морати и ми да реагујемо, да променимо протоколе и да уведемо једну врсту обавезе, протокол је наводно добровољна ствар, али и није, то је једна врста обавеза лекару да зна како ће да третира своје пацијенте с једне стране и с друге стране да пацијент зна шта да очекује од свог лекара.

У борби за потомство време је још већи проблем од новца, јер смањује шансе за успех. У Србији само жене до 40 година имају право на два бесплатна покушаја вантелесне оплодње.

"У сваком случају смо заузели став да је то јако дискриминаторски и да ћемо то да мењамо, у ком погледу ће бити промене стандарда и критеријума, о томе ћемо да обавестимо јавност, али та граница од 40 година ће свакако бити скинута", каже Саздановић.

Радује вест што је ове године град Београд издвојио 10 милиона динара за финансирање трећег покушаја вантелесне оплодње. Да ли ће тако и бити не зависи од града, јер је и прошле године новац издвојен , али није било расположивих капацитета у државним здравственим установама.