Традиционални производи, од трпезе до извоза

Брачни пар Тртовић из Комарана код Нове Вароши, пре осам година остали су без посла, а онда су се окренули искључиво производњи златаског сира. Тако су прошле године стигли и до међународног сајма у Дубровнику.

Произвођач златарског сира Миланка Тртовић каже да је цена њиховог производ на сајму била 15 евра по килограму и да су се људи одушевили.

"Значи, није им било скупо да плате, што значи да би тај производ имао прођу и могао би на страном тржишту лепо прође, само нам је неопходна папирологија", каже Миланка Тртовић.

Недостаје им корак до испуњавања HACCP стандарда, али је за извоз у земље Европске уније потребно и повезивање у кластере, удружења или задруге.

"Људи у целој регији бивше Југославије врло су подозриви, јер су то повезали са неким социјалистичким задругама, које су постојале. Међутим, без тога нема продора на тржиште. Самостални, мали произвођачи с малом производњом тешко да могу доћи на европско тржиште и бити конкуретнтни. Само обједињени и заједно", каже Гордан Маркотић, амбасадор Хрватске у Србији.

"Сад под овим условима је то врло тешко, мора да заживи неко поверење", каже Миланко Тртовић, произвођач златарског сира.

"Било је неких покушаја, али то није успело, али сад се прича мало на већа врата да ћемо успети да се удружимо", каже Милија Брковић, произвођач сухомеснатих производа.

Породица Брковић каже да су до HACCP стандарда прешли врло скуп и тежак пут, који прати велика папирологија и посебна организација у сеоском газдинству.

"С обзиром да нас у породици има пристојан број, онда смо се расподелили, тако да свако по један део у тиму одрађује", каже Никола Брковић, произвођач сухомеснатих производа.

У ужичким крајевим све више газдинстава окреће се стандардизацији, али је за већину то питање непознаница. Највећи број произвођача чека на одговоре, упутства и појашњења из надлежног министарства или стручних служби.