Министарство: Изјаве Ристића неистините

Неистините и произвољне изјаве директора КЦС могу представљати значајну сметњу даљој успешној сарадњи Медицинског факултета у Београду и "Клиничког центра Србије", саопштио је колегијум, преноси Танјуг.

"Ова сарадња је од виталног значаја за даљи развој, не само обе институције, него и здравственог система у целини и медицинске едукације у Србији, па би у том смислу требало што пре обновити услове да се ова сарадња несметано и успешно одвија", наводи се у заједничком саопштењу колегијума и Министарства здравља, које је потписао декан Медицинског факултета проф. др Небојша Лалић.

"Постоје бројни показатељи завидног квалитета знања лекара који дипломирају на нашем факултету. Резултати студирања на интегрисаној настави из године у годину су све бољи а тестови знања показују да је оспособљеност дуготрајна и квалитетна.

Многи програми Факултета добијају међународна признања и акредитацију. У таквој ситуацији говорити о неспособности лекара који су завршили Факултет је крајње неадекватно", наводи се у саопштењу.

Ристић: Проблем стручности у здравству

Проф. Ристић је у јучерашњем интервјуу Политици, између осталог, рекао да су знање и стручност наших лекара лоши.

"То видим када ме позове пријатељ и замоли ме да му обезбедим преглед код уролога или специјалисте са којима годинама сарађујем. Имамо 101 кардиолога, а догоди се да су мени познати лекари на годишњем одмору или на конгресу, па ја зовем редом... Када 'прођем' листу од првих десет, дођем до једанаестог, верујте ми да до сто првог немам поверење ни у једног! То није уображење, то је истина.

Јако брзо ћемо се срести са проблемом стручности у здравству. Добијам много примедаба родбине пацијената на лечење и умирање, па стално формирам комисије и те истраге трају месецима. Ту нешто мора да се промени", рекао је Ристић.

На питање да ли је споран квалитет наставе, Ристић је рекао да није, него сам систем полагања испита.

"Испити треба да се полажу под шифром и преко тестова и тада нико не може да утиче на резултат. Сада се зна да одређени студент полаже код одређеног професора и то је провидно! Зову, интервенишу... Генерално гледано, млади лекари што ми сада долазе са просеком 10 све су професорска деца. То је епидемија у задњих неколико година", рекао је директор КЦС, сматрајући да "без везе" не може да се добије добра лекарска помоћ.

Одговарајући на питање каква је његова сарадња са Медицинским факултетом у Београду, проф. Ристић рекао је да са деканом има јако лошу сарадњу.

Медицински факултет при крају сваке године организује тродневни симпозијум "Новине и стремљења у медицини" али нису ставили на програм ниједну тему из наше специјалности, а урадили смо 45 интервенција вредних пажње, а било је тема које немају везе са новинама. Добили смо признање у Европи, али не и код куће, рекао је Ристић.

"Декан је такође лекару из Ужица, вредном и талентованом, ускратио ужу специјализацију из кардиохирургије, иако ју је министарство одобрило", рекао је Ристић и ове потезе објаснио "неозбиљношћу и сујетом".

Одговараћи на оптужбе, Декански колегијум наводи да је, када се ради о оптужби да је спречено учешће директора КЦС-а и његових сарадника на годишњем симпозијуму и да је то учинио декан факултета, реч о елементарном непознавању начина организације овог научног скупа.

Овај симпозијум се већ деценијама организује од скупова за које иницијативу дају, не декан, него сами наставници чланови факултета а координацију обезбеђује организациони одбор.