Од чега болује здравство у Србији

У Србији се за здравство издваја тек 260 евра по становнику, за разлику од, на пример, Немачке, у којој су та издвајања 3.500 евра, или од Хрватске, где се из буџета издваја 1.100 евра. Питање је може ли здравствени систем да оздрави и колико брзо.

Рад министра здравља, у сагледавању онога што је урађено у претходном периоду, наших пет саговорника оценило је јачом тројком.

"Министарство здравља је бацило тежиште свог рада на решавање појединих горућих проблема. Оно што ја очекујем је усвајање нове здравствене политике која ће решавати узроке проблема – у сфери економије, организације здравственог система и људских ресурса", каже Драган Делић, председник Лекарске коморе Србије.

Као добре потезе наши саговорници издвајају оснивање Фонда за лечење деце у иностранству, одлуку о укидању забране запошљавања (676 нових радних места), одобравање 1.207 специјализација, увођење Саветовалишта за дијабетес, отварање Клинике за кардиохирургију у Нишу, побољшање исхране у породилиштима, терапију о трошку државе за дечаке оболеле од Хантеровог синдрома.

У поплавама, пре свега оним пролећним, бујице су однеле животе, али и уништиле здравствене објекте и медицинску опрему.

"Оно што је свакако највећи успех здравственог система је да није дошло до епидемија, иако су постојали сви услови и нагађања да су оне неизбежне... Наши стручњаци су били на терену, где је могла да се види и добра организација, и континуирано пружање услуга у ванредним ситуацијама", каже Миљана Грбић, шеф Канцеларије Светске здравствене организације у Србији.

С друге стране, запослени у здравству разумеју ванредне проблеме, али не одустају од захтева.

"Оно што су проблеми, то је свакако још увек непостигнута сагласност о потписивању новог колективног уговора за здравствену делатност. Да подсетим – ми смо свој штрајк замрзли да бисмо ушли у преговоре и потписали уговор. Уколико то не буде урађено, ми ћемо, нажалост, следећу годину почети са штрајком", каже Зоран Савић, председник Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити.

А да се штеди, ипак, мораће још више у новој години.

"Не ући у замку да се свима на исти начин ограничи прилив средстава, него да се направи одређена диференцијација или нешто слично где ће се учинити да они центри који могу да вуку развој медицине имају адекватне услове", истиче Небојша Лалић, декан Медицинског факултета у Београду.

Грађани кажу да у новој години очекују краће листе чекања за операције, попут операције катаракте или кука, затим краће чекање на дијагностичке процедуре (магнетна резонанца, скенер...), краће чекање на терапију зрачењем, ефикаснију бирократију, смањену корупцију, лечење и код приватника о трошку државе.

"У наредној години требало би да држава почне да финансира дијагностику ретких болести у земљи, за сада се то ради само у иностранству. Такође, потребно је укључити и нове пацијенте којима је потребна ензимска терапија, али и одрасле", каже Марија Јолдић, председник Националне организације за ретке болести.

И део тога биће тешко остварив, јер је предложени буџет за здравство за наредну годину мањи за милијарду динара. Сва је прилика да ће многе жеље за побољшање стања у здравству сачекати 2016. годину.