Изменама закона до дедовине

Уколико се усвоје предложене измене закона које се тичу пољопривредног земљишта, Марку Жупунском из Пландишта биће враћен бар део од 200 ланаца земље коју је његов прадеда купио 1923, када се успостављала међа између Румуније и тадашње Југославије.

"По садашњем закону нама неће бити враћено пуно. До сада су они правдали тиме да не постоје оригиналне парцеле у власништву државе које они не могу да нам врате а то је као да вам ја отмем новац и кажем да после не могу да га вратим зато сто немам исте новчанице", објашњава Марко Жупунски.

У Радној групи кажу да ће измене закона омогућити једноставније и брже процедуре приликом идентификације и враћања пољопривредног земљишта које је било комасирано.

"Ми ћемо омогућити старим власницима да дођу до свог земљишта у што краћем року јер је до сада враћено врло мало земљишта, само 2.000 хектара. Нисмо задовољни, нису задовољни ни грађани тако да ћемо сада успети свим грађанима који имају проблем само са комасацијом, а то је највећи део подносиоца захтева, да вратимо земљу и да они ту земљу користе и од ње приходују", објашњава директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.

У Мрежи за реституцију поздрављају измене закона, али напомињу да оне представљају минимум њихових захтева.

"Што пре се приступи темељиним изменама закона увођењем супституције званично, што пре се приступи омасовљавању враћања одузете имовине у натури, то ће се више државне имовине пописати и то ће више новца из џепова тајкуна, из неких привилегованих структура вратити у буџет", каже Миле Антић из Мреже за реституцију.

Из Мреже подсећају и да је Европска унија препоручила Србији да се Закон о враћању одузете имовине и обештећењу примени у потпуности, за шта је неминовно увођење супституције. Тако би се избегло обештећење, јер новца у буџету за то нема.