Адвокати: Нотари зарадили око 55.000 евра

Чланови Друштва кажу да су податке добили са више страна, посебно од савесних грађана с обзиром на то да је ступио на снагу Закон о заштити узбуњивача, преноси Танјуг.

Додају да су податке добили и од појединих судова, а да их је могуће добити и од књиговођа и пословних банака.

Према подацима које је медијима представио адвокат Душан Братић, укупан промет 11 јавних бележника који раде на територији Првог основног суда у октобру износио је 607.445 евра, док је само један нотар на територији општине Звездара имао промет више од осам милиона динара.

Један јавни бележник на општини Палилула имао је промет више од седам милиона динара, а други јавни бележник на истој општини више од четири милиона милиона динара, навео је Братић.

Укупан приход јавних бележника у октобру на територији Другог основног суда (Вождовац, Раковица..) био је 157.000 евра, а Трећег основног суда (Земун, Нови Београд и Сурчин) 185.509 евра.

Братић указује да се од укупних прихода одбија ПДВ од 20 одсто, а тек од новембра и 30 одсто које бележници уплаћују у буџет.

Истиче да се адвокати не противе богаћењу грађана јер је, како каже, "наш идеал друштво богатих појединаца", али да је друштвено прихватљиво само богаћење у сфери приватног предузетништва и самосталних професија, а никако на терет Буџета Републике Србије.

Држава је, како наводи, пренела део јавних овлашћења из Устава на јавне бележнике те да би сходно томе, за поверене послове накнаде јавних бележника требало да се исплаћују из буџета.

За вршење јавних овлашћења органи који су их раније вршили (суд или општина) грађани су плаћали административну таксу или судску и то у корист буџета РС.

Судови наплаћују таксе али, према Братићевим речима, не задржавају ниједан део тог износа за своје зараде, већ их уплаћују у буџет, а потом из њега примају зараду за свој рад.

Једино где би јавни бележници могли да наплаћују накнаде за рад, каже Братић, јесте састављање уговора али и то тек када у Уставу буде прописан правни основ за то - за пружање правне помоћи од јавног бележника, што сада није случај.

Напомиње да ће Српско адвокатско друштво предложити Влади Србије да они приходи, који по својој правној природи припадају држави, буду преусмерени у буџет, а да се јавним бележницима према томе одреди зарада.

На конференцији за новинаре указано је и на проблеме са приватним извршитељима, као и на ставове адвокатуре када су у притању лица у притворима.

Адвокат Драгослав Љубичановић подсећа су Савет за борбу против корупције, као и раније Заштитник грађана, указивали на проблем приватних извршитеља у чијем систему не постоји ефикасно средство заштите.

Управо тај проблем показује да увек када постоји проблем, како је навео, треба дићи глас јер због неправилности у правном систему не трпи само адвокатура, већ пре свега грађани Србије.

Адвокат Феђа Димовић говорио је о проблему предугог трајања притвора, који постоји много пре протеста адвоката.

Димовић додаје да суд, такође, има обавезу према закону да преиспита разлоге за притвор или да га замени блажом мером што се у пракси ретко дешава.