Босански језик нема ко да тумачи

Бошњак из Санџака ће истом реченицом тражити судског тумача и на српском и на босанском језику, с тим што му, у другом случају, то може помоћи да унедоглед одложи судски поступак.

У Пријепољу је босански језик већ пет година у службеној употреби, а Основни суд у овом моменту има око 80 предмета који чекају да буду преведени. Највише их је у кривичној материји.

"Тај број се полако повећавао јер су странке, кад су схватиле да постоји проблем и да немамо тумача, масовније почеле да траже да се списи предмета преведу на босански или да се нађе тимач за босански језик знајући да таквог тумача нема", прича председник Основног суда у Пријепољу, Милета Безаревић.

У чекању да се преведу оптужнице, један број предмета је, кажу у суду, застарео јер је истекао рок од четири године, а да није обезбеђен тумач.

"Овде се мора питати да ли странка зна језик, а ако не разуме мора се обезбедити тумач, друга је ствар да ли су искрени у својим тврдњама", објашњава Безаревић.

Да би неко постао тумач за овај језик, поред високог образовања и познавања правне материје, мора да има одобрење министра правде. Из тог министарства поручују да су упознати са проблемом недостатка преводилаца и за босански и за друге језике националних мањина.

У складу са Акционим планом за спровођење Националне стратегије за реформу правосуђа 2013–2018. године, предвиђено је да се, ради унапређења избора сталних судских преводилаца, изради Нацрт закона о сталним судским тумачима, навело је Министарство правде.

Након усвајања закона, Министарство правде ће спровести поступак именовања судских преводилаца и тумача.

Лингвисти поручују да су идеје "један народ, један језик, једна држава" биле актуелне у 19. веку. У дебати о језицима на Балкану најмање је, тврде, реч о језику.

Лингвиста Владо Ђукановић сматра да је то ствар политике,а а не језика.

"Ако обратите пажњу – нема никакве разлике, они говоре исто као што су говорили пре 30 година, али се понашају као да говоре другим језиком", каже Ђукановић.

По истом основу могли би да се јаве и Црногорци, мада се још нико није позвао на тај језик у суду, нити постоји судски тумач за црногорски.

У Црногорском националном савету каже да постоји иницијатива да се црногорски језик уведе у општину Врбас, у којој живи 7.500 Црногораца, по истом принципу као што је у службеној употреби у општини Мали Иђош.