Из Србије годишње оде 32.000 људи!

Са најбољим оценама и на основним и на мастер студијама, тражио је посао у Србији скоро годину дана. Ђорђе Лукић, економиста, своју шансу сада види ван граница наше земље.

"Ако сте једноставно амбициозни и желите да извучете максимум из себе, онда после тражите максимум и од других, а самим тим то подразумева максимум и од тржишта. Ако овде немате услове онда тражите где можете да се усавршите на прави начин", каже економиста Ђорђе Лукић.

А да би се усавршило, из Србије годишње у иностранство оде више од 700 високообразованих људи, подаци су Завода за статистику. Пре четири деценије, са дипломом факултета у иностранство је одлазило два одсто емиграната. Данас је тај број порастао на 15 процената.

"Свакако да има негативне импликације како на економском тако и на демографском и интелектуалном нивоу у Србији. То је један велики губитак", каже Снежана Лакчевић из Републичког завода за статистику.

Статистика тако говори да смо добили бољу образовну структуру међу онима који су отишли ван граница земље него међу онима који су остали.

"Нападнути сте са две стране, немате довољну репродукцију за обнављање становништа, и одлазе они који носе ту репродукцију, носе и економски просперитет тако да је за земљу попут наше то изузетно велики изазов у наредном периоду", каже демограф Владимир Никитовић.

Највећи број дипломаца одлази са завршеним економским факултетом, медицинским, стоматолошким, електротехничким. Парадокс је да управо за овим стручњацима вапи и наше тржиште рада. Једино што би могло да их задржи јесте посао.

"Национална служба за запошљавање има мере активне политике запошљавања у ранијем периоду, то су били програми стручне праксе, прве шансе, програми стручног оспособљавања, ту су и технике за тражење посла, представљање послодавцу као што су мотивациони тренинзи", каже Десанка Михајловић Ковач из НСЗ-а.

Сличним пројектима, кажу, и убудуће ће покушавати да потребе тржишта представе онима који траже посао. Понуда ће, надају се, бити боља од оне у иностранству.