Деца улице – угрожена и невидљива

Деца улице је друго име за малишане који просјачењем зарађују новац. Највећи број њих су Роми који живе у нехуманим условима, а права на образовање и здравствену заштиту су им угрожена.

Пут ка решењу је онај који ту децу води ка правом дому. Тако је један малишан имао среће да се нађе у хранитељској породици.

"Био је запуштен хигијенски и није имао изграђене навике. Сада се то много променило", каже хранитељица Ана Иванковић.

Додаје да је малишан кренуо у први разред и да похвале стижу са свих страна. "Врло лепо пише, изванредно чита, добар је ђак, добар је друг, деца су га лепо прихватила. Користи компјутер и највећи страх који има – то је да не оде од нас", истиче Иванковићева.

Подаци сведоче да је свако десето дете у Србији сиромашно и да економска криза посебно погађа малишане, нарочито оне који живе и раде на улици.

"Покушамо да обезбедимо некога од комшија или породице где бисмо били сигурни да ће дете барем у првом тренутку бити безбедно", објашњава педагог у Центру за социјални рад у Београду Душанка Вуковић.

Уколико то није могуће, каже, имају право да пошаљу дете у хранитељску породицу или у прихватилиште ако су деца била жртве злостављања и просјачења.

Видљиви на улици, али правно невидљиви, малишани углавном немају документа, не зна се одакле су, ни ко су им родитељи.

"Користићемо искуства других земаља, али ми смо ти који морамо да дамо коначни одговор. Нажалост, није то могуће урадити само њиховим физичким удаљавањем са улице, потребно је да функционише цело друштво, морамо да се боримо и против сиромаштва и против незапослености и против друштвене патологије", истиче министар за рад и социјална питања Александар Вулин.

Ресорно министарство је формирало 60 оперативних тимова у 60 центара за социјални рад у којима су и представници МУП-а, здравства и просвете како би се помогло деци улице.