У ординацији приватника о трошку РФЗО

Од деведесетих година прошлог века приватна пракса је законом изједначена са државном службом, али још није интегрисана у систем здравствене заштите. Према истраживању које је прошле године спровео Институт за јавно здравље "Батут", услуге приватних лекара користио је сваки шести становник Србије. Истраживање организације "Србија у покрету" показује да је сваки четврти становник морао код приватника.

На основу података организације "Србија у покрету", највише пацијената је препоруку да оде код приватника добило у Дому здравља у Старој Пазови, у Студентској поликлиници у Београду, у домовима здравља у Гроцкој и Чачку, и новосадском Клиничком центру.

"Батутово" истраживање, међутим, показује да је 2006. године приватну праксу посетило 19,4 одсто становништва, а шест година касније – готово 16 процената.

Просечно, годишње приватнику оставимо готово 32.000 динара, показује "Батутово" истраживање.

Професор Вишеслав Хаџи Тановић из Удружења приватних лекара Србије наводи да се до сада 40 посто пацијената лечило у приватном здравству, а процењује да је ове године тих пацијената и више од 50 посто.

"То су углавном специјалистичке услуге и дијагностички део. У појединим специјалистичким услугама чак прелази и 60 посто", каже Хаџи Тановић.

Министарство здравља најављује реформу примарне заштите, па ћемо лекара опште медицине, педијатра и гинеколога имати о трошку осигурања и у приватном сектору.

Директор Лекарске коморе Србије, професор Драган Делић, оцењује да би укључење најбољег, најквалитетнијег, за Србију можда и најпотребнијег дела приватног здравственог система у систем финансирања који држава "покрива", донело и бољу ефикасност и ефективност у раду целог здравственог система.

Професор Хаџи Тановић каже да је избор лекара европски стандард и оцењује да је то у интересу пацијента.

"На тај начин ће се смањити корупција, јер ће се ићи преко рачуна. Ми ћемо подржати намеру Владе да се изједначе приватни и државни сектор", најављује Хаџи Тановић.

Међутим, пре доношења ове, како наглашавају у Комори, стратешке и развојне одлуке, треба сагледати битна економска и организациона питања.

"Поставља се питање како ће ова релативно мала финансијска средства у здравственом систему Србије моћи да се расподеле на већи број учесника, шта ће бити са лекарима примарне здравствене заштите који ће можда изгубити велики број пацијената – који ће прећи код приватника. Поставља се и питање ценовника. Цена прегледа у државном систему код редовног професора је десет пута мања него код приватника", каже професор Делић.

Укључивање приватне праксе у државни здравствени систем можемо да очекујемо средином наредне године.