Опроштај од Јована Ћирилова

"Ево, мене више нема, а свет постоји", написао је Јован Ћирилов у својој последњој колумни, по његовој жељи објављеној после смрти. Круг се затворио.

На сцени на којој су се пријатељи и сарадници опраштали од Ћирилова, за неколико дана представа Боба Вилсона. Први пут је у Београду био 1971. године, баш на Јованов позив.

Управница ЈДП-а Тамара Вучковић истакла је да су у његовом периоду (1985–1999), уз мудро ослањање на претходне периоде, остварени успеси који су били основ за улазак ЈДП-а у Европску позоришну унију.

Велики број оних који данас чине ЈДП јесу људи које је управо Ћирилов увео у позориште, пажљиво бирајући сараднике, сматрајући да је сваки појединац – од ансамбла до администрације, важан део мозаика као целине. Имао је у томе пуно стрпљења и разумевања, подржавао младе, храбрио старије, рекла је Вучковићева.

"Његовим деловањем, талентом, познанствима која је склапао водећи ЈДП и Битеф, чинио је да се сви осећамо делом Европе и света", истакла је Вучковићева.

На њен позив присутни су минутом ћутања одали последњу пошту, а затим су говорили Борка Павићевић, Бранислав Лечић, Мирјана Карановић, Бранко Цвејић, Горчин Стојановић и Биљана Србљановић, многи у личном тону, обраћајући се директно Ћирилову.

Уз пројекције фотографија из живота и дуге и богате каријере Ћирилова емитовани су и инсерти из телевизијских емисија и интервјуа у којима је о својим ставовима говорио овај дипломирани филозоф, драматург, редитељ, песник, преводилац, колумниста...

Борка Павићевић је рекла да у први час није поверовала у вест да је Јован умро. Он је био континуитет, ослонац заједнице, полиглота, непрекидно уносећи нешто ново. Ми смо склони да "запалимо" људе који се разликују, а такви су темељ Европе. Јован је имао поглед на свет који се зове осветљење, модерност, озарење, истакла је Павићевићева.

Лечић је рекао да се јако растужио на вест о болести и затим смрти Ћирилова, али да се осећа добро што је постојао један такав човек у нашој средини.

"Био је посебан, редак човек, тај дух и филозофија коју је носио оставили су битан траг на све са којима је радио, а и у јавности. Разговор са њим био је духовно освежење", нагласио је Лечић.

Мирјана Карановић се у емотивном тону обратила Ћирилову рекавши да не може да прихвати да је отишао, јер има људи за које човек, као за своје родитеље, жели да су ту заувек.

Заједно смо дошли у ЈДП, твоје име је већ било симбол позоришта које пробија баријере. Од почетка сам те доживела као блиског, поред тебе као управника осећала сам се сигурно, позориште си водио са визијом, био си уметнички храбар и заљубљен у театар и то ми је импоновало, а умео си да правиш компромисе, као прави демократа, и то ценим, рекла је Карановићева.

Цвејић је подсетио на храброст у јавним наступима Ћирилова који је на једном партијском конгресу још пре 30-ак година говорио о положају ЛГБТ популације.

Тако је храбро мењао и наш театар, а за себе ништа није тражио, што му је давало право да за Битеф и ЈДП тражи све, узимао је колико су дали и никад није показивао незадовољство.

Србљановић: Ћирилов ми је био духовни отац

Биљана Србљановић се опростила од свог, како је рекла, духовног оца и изнела низ личних сећања и духовитих детаља од времена када ју је Ћирилов позвао да се у ЈДП-у постави њен студентски комад ("Београдска трилогија").

За мене је то био најважнији тренутак у животу. Од почетка сам била фасцинирана тим човеком, који ми је деловао као препаметно дете. Био је радознао, критичког духа. Некад смо се и свађали, а он је на моју пргаву нарав реаговао смехом, никада подсмехом.

Пустио ме је у свој живот. Није ми наметао ништа, а дао ми је све – глад за знањем и љубав за необичне, другачије, модерне представе, формирао је мој укус. Јован ми је редак узор у животу, био ми је духовни отац, рекла је Србљановићева.

Рада Ђуричин је прочитала опроштајно писмо Олге Савић, а Никола Ђуричко поруке које су из иностранства послали Еуђенио Барба и Один театар, Паоло Мађели, Слободан Унковски...

На гробу, по жељи, без говора, само стихови Волта Витмана, које је изговорио глумац Војислав Брајовић.

"Гле капетана драгог, руку под главу је свио. То само сан је да на палуби хладан и мртав је био."