Догодине ревизија политичких странака

Радослав Сретеновић је новинарима у паузи Регионалне конференције државних ревизорских институција у Београду рекао да је та одлука донета у складу са Стратегијом Владе Србије за борбу против корупције 2013-2018. године, преноси Бета.

Тим документом је предвиђено да се измени Закон о финансирању политичких активности, како би ДРИ могла да обавља ревизију политичких странака.

"Политичке странке су и у садашњем закону један од субјекта ревизије, али због кадровских капацитета ДРИ није била у могућности да то обави током претходних година. Током 2015. започећемо ревизију политичких странака и то ће радити Сектор за ревизију Народне банке Србије", рекао је Сретеновић и додао да је расписан и конкурс за нове државне ревизоре.

На питање које ће се политичке странке наћи у програму ревизије, Сретеновић је рекао да ће Савет ДРИ ту одлуку донети крајем новембра, односно почетком децембра. Додао је да је, по Нацрту закона о политичким активностима, предвиђено да то за сада буде ревизија само политичких партија чији су представници у парламенту.

"Видећемо како изгледа та прва ревизија политичких странака, онда може да се уради измена и допуна да би се ревизија обављала и на локалном нивоу", рекао је Сретеновић.

На Регионалној конференцији представљена су искуства суседних земаља у контроли финансирања политичких странака.

Искустава земаља у региону  

Председник Сената ДРИ Црне Горе Милан Дабовић истакао је да је, поред ревизије завршног рачуна буџета, ревизија политичких странака друга најважнија законска обавеза у Црној Гори.

"Углавном то су наметнуте законске обавезе које траже ангажовање великих ресурса. ДРИ је значајан фактор стабилизације политичког тржишта и може допринети равномернијој конкуренцији политичких партија", нагласио је Дабовић.

Дабовић је новинарима рекао да ДРИ у Црној Гори има обавезу да ради ревизију партија у парламенту, али да постоји законска обавеза за ревизију и странака на локалном нивоу.

"Наше искуство показује да постоји асиметрија између стварних трошкова странака и оног што је плаћено. Дешава се да измеримо број спотова, ангажмане на терену, и када то упоредимо са готовинским токовима и исплатама на основу финансијских извештаја, онда видимо да то не кореспондира једно са другим и постављамо питања одакле је финансирана разлика", објаснио је Дабовић.

Стални представник Уједињених нација у Србији Ирена Војачкова Солорано рекла је на скупу да је одговорност и транспарентност у јавним финансијама веома важно питање у Србији, после великог повећања јавног дуга и буџетског дефицита.

"Грађани су све више забринути због тога како се троше јавна средства. Они би желели да виде транспарентне и одговорне јавне финансије, као и Владу која доноси добре одлуке", рекла је Солорано.

Председник Одбора Скупштине Србије за финансије и контролу трошења јавних средстава Верољуб Арсић истакао је да је пракса показала да је било финансијски неодговорног понашања политичких патија и да ће их увођење ревизије натерати да боље располажу новцем.