Џефри Сакс о добу одрживог развоја

Џефри Сакс упозорава да ми данас ненамерно уништавамо планету загађењима, превеликим за ограничене ресурсе, јавља Фонет.

Сакс је на промоцији своје књиге, првог издања Центра за међународну сарадњу и одрживи развој на српском језику, нагласио да је човек тај, који бира какву будућност жели.

Наводећи паралелу између Првог светског рата, који има последице и данас, 100 година касније, Сакс упозорава да грешку коју би човек направио 2014. не би имао шансу да исправи за 100 година.

Човек у својим рукама има могућност да елиминише сиромаштво у којем живи 16 одсто популације света, наводи Сакс и истиче истичући да је обрт голобалне економије 100 трилиона долара годишње.

"На планети живи око 7,3 милијарди људи, а тај износ довољан је да се лако оконча сиромаштво, а са једним трилионом је могуће задовољити основне потребе људи", истиче Сакс.

Нелогично је људе 2014. године оставити у екстремно сиромаштву, не само зато што је нехумано, већ и нама шкоди, каже Сакс и указује на епидемију еболе, која се проширила у сиромашној Африци.

"Наш избор је - учинити планету добрим местом за живот, где свако има да једе, има здраву воду, струју, деца се школују, сви са здравственом заштитом, али можемо покренути спиралу нестабилности и да у тренутку, кад будемо све имали, уништимо планету", закључује Сакс.

Председник ЦИРСД-а Вук Јеремић каже да Сакс, његов професор са Харварда, нуди концепт развоја за изазове будућности, који се не ослања више само на економију, већ подједнако и на заштиту животне средине и социјалне неједнакости.

"Ово је отварање прозора у свет за наш регион, који је ове године директно био суочен са климатским променама, који протеклих деценија није имао прилике да се бави светским питањима, осим самим собом, као светским питањем, а будући развој и економија се заснива на концепту одрживог развоја", наглашава Јеремић.

Економиста Горан Питић истиче да је књига Сакса да трасира пут ка решењу проблема - Морамо да научимо како да остваримо привредни раст који неће прећи планетарне границе!

Циљ не сме да буде само привредни раст и профит компанија, циљеви морају садржати друштвену укљученост и еколошку одрживост, закључује Питић.