Штрајк просветара, скраћени часови

Главни захтеви просветара су: изузеће од смањења плата за десет одсто, увођење платних разреда, нови колективни уговор и нови Закон о образовању. Према подацима Уније синдиката просветних радника, штрајку се потпуно или делимично приклонила 1.001 школа. Из Министарства просвете саопштавају да је реч о 662 школе.

"Ми смо још 29. октобра прогласили штрајк који почиње баш данас, скраћивањем часова на 30 минута. У петак смо се састали са министром Вербићем да разговарамо о нашим захтевима, али до договора није дошло", рекла је Танјугу портпаролка Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић.

Истакла је да су просветни радници потпуно свесни да је држава у кризи, али да очекују равноправност у подели тог терета.

"Оно на чему инсистирамо то је да се равноправно подели терет економских мера. Када кажемо равноправно онда очекујемо од Владе да ће бити Робин Худ и узети онима који имају много, а не онима који немају ништа или имају мало", истакла је Јанковићева.

Говорећи о захтевима синдиката, портпаролка УСПРС је указала да су просечне плате у јавном сектору 70.000 динара, док је просечна плата у просвети 42.000 динара, тако да би Влада требало да донесе јединствене платне разреде.

"Када се тај јавни сектор уравнотежи, тек онда одузимати плате, тек онда гледати да ли ће то бити 10, 12 или 15 одсто, а не овако – да једну професорску плату има неко ко ради много мање захтеван посао са средњом школом у некаквој владиној агенцији и да онда и њему и нама буде одузето исто", рекла је Јанковићева.

Трећи захтев просветара је хитно отпочињање преговора о Посебном колективном уговору и изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања.

"Оно што стално говоримо – то је да друга страна никако или не жели да разуме нашу озбиљност или неће или можда не може, сад то треба питати Владу и Министарство просвете јер оно око чега смо се ми врло лако могли договорити, а то је почетак преговора о Посебном колективном уговору, ми смо и то морали да уврстимо у захтеве", рекла је она.

Јанковићева примећује и да у Србији, док се не објави штрајк, "нико не седа за преговарачки сто", те да се на неки начин послодавци приморавају на разговор, што апсолутно није ни налик ономе што би требало да буде социјални дијалог.

Вербић: Почиње рад на колективном уговору

Министарство просвете, науке и технолошког развоја саопштило је да се настава одвија нормално у 63 одсто школа, а да су у остатку часови скраћени на пола сата.

"У преподневној смени у Србији настава је редовно почела у 1.106 основних и средњих школа, односно 63 одсто. У 662 школе (37 одсто) настава се одвијала са скраћеним часовима од 30 минута", наводи се у саопштењу.

У Београду се редовна настава у трајању од 45 минута изводила у 79 одсто школа.

"Драго ми је што највећи број наставника, упркос веома тешкој ситуацији, интересе ученика ставља на прво место", рекао је министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић.

Министар је додао да је материјални положај просветних радника толико тежак да је такво стање на дужи рок неодрживо.

"Просветни радници сносе велики део терета друштвених и економских реформи које спроводи Влада Србије, и баш због тога је потребно успоставити систем плата који одговара одговорности и нивоу образовања који наставници имају", додао је Вербић.

Нагласио је да је отпочело формирање радне групе за преговоре о Посебном колективном уговору на коме ће се заједно са представницима четири репрезентативна синдиката просвете радити у наредним недељама.

Такође, представници синдиката биће у најкраћем могућем року укључени у рад на изменама Закона о основама система образовања и васпитања, што је, заједно са отпочињањем преговора о Посебном колективном уговору, такође био захтев синдиката.

Према најавама, штрајкују сва четири репрезентативна синдиката у просвети – УСПРС, Синдикат радника у просвети Србије, "Независност" и Синдикат образовања Србије.