Загађење, скупа ставка на листи EK

Трећина прописа које треба ускладити са прописима Европске уније јесу из области заштите животне средине. А у извештају Европске комисије је оцењено да нема напретка када је реч о усклађивању тих закона и њиховој примени.

Закључак је и да је неопходно успоставити сталан и ефикасан систем финансирања заштите животне средине.

Иван Карић из странке "Зелени Србије" каже да постоји успостављен систем где загађивач плаћа, али нажалост ниједан динар еколошког новца који се убира на територији општине Обреновац не враћа се тој општини.

"Исто тако се не враћа општинама Лазаревац, Панчево, Бор, ниједној локалној самоуправи где постоје велики загађивачи. Све еколошке таксе и накнаде завршавају у републичком буџету, а по закону је држава у обавези да врати 40 одсто тих средстава", каже Карић.

За заштиту животне средине Србија издваја 0,3 процента бруто друштвеног производа, што је готово десет пута мање од европског просека. А то се и види.

У извештају Европске комисије наводи се да је у седам од осам већих градова квалитет ваздуха незадовољавајући, да треба инвестирати у рециклажне погоне уместо да се отпад гомила на депонијама. У Србији се пречишћава само 14 одсто отпадних вода, а у земљама ЕУ 90 процената.

Јован Павловић из Регионалног центра за животну средину каже да је проблем са отпадним водама назначен.

"Наравно, схвата и Европска комисија колико је то велики и скуп проблем за решавање у Србији и да је то шест или седам милијарди евра, али се наводи да су неки кораци у том правцу направљени", каже Павловић.

Позитивно је оцењена сарадња са Европском агенцијом за животну средину.

Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић каже да та агенција тренутно доставља податке Европској агенцији на добровољној бази будући да није члан, али то у протекле две године чини врло успешно.

"Дошли смо до 13. места на европској ранг-листи, чиме смо оставили иза себе знатно богатије агенције чији су буџети неколико пута већи него наши. Експерти српске Агенције за заштиту животне средине укључени су у бројне европске пројекте", каже Радовић.

У Извештају се наводи и да је приоритет заштита становништва од елементарних непогода, посебно након мајских поплава.