Без пројекта нема ни новца од донација

Без пројекта о улагању готово је немогуће добити помоћ, па зато општине које су мање вичне писању пројеката, дуже чекају на новац.

У источној Србији донатори су имали посебне услове. Тражили су да се доставе прецизни пројекти и да се новац уложи у ствари од општег интерса. Тако је Неготину одобрена куповина система за узбуњивање, а Кладову црпне пумпе. У Мајданпеку новац ће бити уложен у обнову школа.

Директор Канцеларије за обнову поплављених подручја Марко Благојевић објашњава да су донатори пре свега очекивали да им буде образложено на шта би новац био потрошен.

"Дакле за сваку од тих појединачних донација и појединачних донатора било потребно правити посебан предлог пројекта који се потом упућује влади те земље на одлучивање", каже Благојевић.

И у Поморављу, пред општинама исти изазов. Председник Општине Свилајнац Предраг Милановић напомиње да је око 30 одсто захтевних пројеката за чије писање се ангажују стручњаци ван општине, најчешће они са факултета.

"Ја бих волео када би се направио можда неки државни програм па да ови људи који немају можда довољно посла на универзитетима, факултетима буду стручна помоћ, поготово општинама где спада и општина Свилајнац", истиче Милановић.

У Ваљеву на пример, донатори нису од општине тражили пројекат. Захваљујући донацији владе Јапана, али и Уједињених Арапских Емирата, у граду на Колубари већ је почела обнова водопривреде, али и домаћинстава.

"Оно што је обавеза локалне самоуправе града до сада била, ми смо урадили, значи све оно што је у смислу урбанистичких услова и обезбеђивање комуналних прикључака", напомиње Жарко Ковач, заменик градоначелника Ваљева.

Александер Грунауер из немачке организације ГИЗ каже да је мањи проблем дефинисати шта су потребе.

„Међутим, када крене цела административна процедура на српској страни, значи код општина, понекад и код републике и на нашој страни код донатора онда то може да траје као 'гладна година' за оног ко чека паре", објашњава Груануер.

На донаторској конференцији прикупљено је око 995 милиона евра. Планирано је да 600 милиона буде уложено у рехабилитацију објеката за заштиту од поплава. Међутим, ниједна активност не може да се спроведе уколико донатори немају црно на бело где ће новац бити уложен.