Омеровић: Затворске казне за "Псе рата"

Убеђен сам да ће до краја ове седмице већина посланика гласати за измене Кривичног законика, јер је он добар за све”, рекао је Мехо Омеровић Танјугу.

Прецизирајући нова законска ресења, Омеровић је рекао да је у првом делу, када се говори о кривичним делима учестовања у рату или оружаном сукобу у страној држави акценат стављен на држављане Србије који учествују у рату или оружаном сукобу у страној држави као припадници војних или паравојних јединица које су у сукобу, а није припадник неке српске мисије при међународним организацијама.

"То је чест случај, али наши наступају у санитетским и неким неборбеним јединицама у оквиру УН и међународне заједнице. Дакле, грађанин Србије који буде починио то кривично дело биће кажњен затвором од једне до осам година", рекао је Омеровић.

Са друге стране, додао је Омеровић, акценат се ставља не само на држављане Србије него и на странце када је реч о организацији учествовања у рату или оружаном сукобу у страној држави.

Ко у намери да изврши то кривично дело на територији Србије врбује, подстиче друго лице да учини то кривично дело, организује групу, споводи обуку, опрема или ставља на располагање опрему за извршење тог крвичног дела или прикупља финансијска средстава за учествовање у страним земљама у оружаним сукобима, биће кажњен затвором од две до 10 година.

"Имали смо таквих случајева да се појави неки страни држављанин, као нека агенција, организације и под плаштом неких хуманитарним активности и радњи које су на први поглед бенигне, испод жита ради неке недозвољене радње и врбује неке наше људе и онда их шаље на ратиште", рекао је Омеровић.

Он је прецизирао да се ту кажњава и странац од две до 10 година и неко домаће лице.

Према његовим речима, битно је нагласити да се на овај начин мора пресећи пракса из последњих неколико година, а почело је са великим бројем припадника бошњачког народа који су одлазили у Сирију.

Омеровић је свестан да ће бити полемике о томе како неко може да зна да је неко отишао да ратује, да се контролише ко је где, а биће и оних који говоре да су та законска решења у домену кршења неких људским права.

"Многи ће рећи да је то кршење људских права, јер ваљда свако има право да ради шта хоће... Није људско право да врбујете, обучавате грађане, поготово млађе популације да ушествују у ратним сукобима и то морамо спречити по сваку цену", рекао је он и додао.

Безбедносне службе достављају информације 

Омеровић, који је и члан Одбора за контролу служби безбедности, каже да учешће у ратовима на страним територијама није само ствар тужилаштва и правосудних органа већ и безбедносних служби - БИА, ВБА и ВОА.

"Ми имамо добар безбедносни апарат и добар безбедносни систем и наравно да ће и представници тих институција, полазећи од овог закона, бити у прилици да достављају релевантне информације на основу који ће после и тужилаштво и држава моћи да процесуирају лица која крше овај закон", рекао је Омеровић.

Навео је да се већ зна да један грађанин Србије ратује у Украјини, а неколико у Сирији.

То су грађани Србије који су се јавно и гласно декларисали и преко друштвених мрежа хвалили тиме што раде и где су и на којој страни се налазе када је у питању оржани сукоб, додао је Омеровић.

"Они ће, пошто су писмени људи и користе друштвене мреже, као што смо видели, врло брзо сазнати да је то кривично дело. Ако имају имало памети и воде рачуна о себи, вратиће се у Србију и онда то што су до сада радили неће бити третирано као кривично дело, јер закон није ретроактиван", нагласио је Омеровић.

Позвао је те грађане да се врате кући и буду са својим породицама, да живе са својим народом, а не да се стављају у службу ове или оне стране у оржзаном сукобу у Сирији и Украјини.