СКОНУС: Министарство се оглушило о захтеве студената

Усвојеним Законом о изменама и допунама Закона о високом образовању, Министарство је смањило број испитних рокова, а не повећало, како наводи, напомиње Студентска конференција универзитета Србије (СКОНУС), преноси Танјуг.

СКОНУС тврди да би смањење броја обавезних испитних рокова директно утицало на смањење пролазности у наредну годину и поставља питање да ли је циљ Министарства повећање квалитета студирања или је стварни циљ да се студентима на што више начина онемогући стицање услова за буџет, односно прелазак на самофинансирање, где "Министарство и држава не би имали никакву обавезу".

"Наш предлог био је да тај број рокова остане шест, све до потпуне примене болоњског процеса на свим факултетима у Србији", саопштава СКОНУС поводом изјаве министра Вербића да не види разлог за екстремно незадовољство академаца јер су, како је рекао, својевремено и сами изјављивали да су задовољни већином измена Закона о високом образовању.

Студенти наводе да јесу похвалили члан 30. Закона о изменама и допунама Закона о високом образовању који регулише обавезан рок за завршетак студија и статус студената мастер студија који за две године не заврше програм студија од једне године.

Одсуство представника студената кршење закона 

Студентска конференција универзитета Србије замера Министарству и што је скупштинска процедура усвајања Закона била усред лета, када већина студентских представника није у прилици да учествује.

Подсећају и да је то највише студентско представничко тело свих акредитованих универзитета у Србији, основано чланом 22. Закона о високом образовању, и да би изостављање њихових легитимних представника на састанку на коме би се разматрали захтеви свих студената Србије, било директно кршење Закона.

Поводом протеста, Министарство просвете, науке и технолошког развоја саопштило је да сарађује са више студентских група које су изнеле своје предлоге и захтеве за будуће промене у области високог образовања.

Истовремено, договорен је и састанак са студентима проректорима и председницима студентских парламената три универзитета – Београдским, Нишким и Крагујевачким.

Међутим, и изузев ове интензивне сарадње и комуникације са представницима разних студентских група, међу њима нису представници Студентске конференције универзитета Србије, који су вође актуелног студентског протеста.

У Министарству напомињу и да су студенти своје неслагање са изменама могли да покажу у свим фазама доношења закона, па чуди њихова одлука да протесте заказују са месец дана закашњења.

Измене и допуне Закона о високом образовању, који уређује број испитних рокова, буџетско финансирање апсолвентског стажа, као и рок за завршетак студија, ступиле су на снагу почетком септембра, а јавна расправа о њему трајала је током јула ове године.