Сећање на жртве бањичког логора

Горан Весић је рекао да се осећа поносним што је Србија ове године истакла учешће у својој антифашистичкој борби, јер је антифашизам темељ модерне Европе, а наша земља жели да постане чланица Европске уније, преноси Танјуг.

Подсећајући да је Дан Европе, 9. мај, и Дан победе над фашизмом, Весић је оценио да се не може ући у ЕУ, нити бити део модерне Европе, а не неговати антифашистичку традицију.

"Србија је дала велики допринос борби против фашизма и нема разлога тога да се стиди, већ треба са поносом то да потенцира", рекао је градски менаџер.

Весић је, након полагања венаца, подсетио да се данас обележава 70 година од затварања логора на Бањици кроз који је прошло 30.000 родољуба током четири године колико је постојао, а живот је изгубило око 4.200 људи.

То је, како је истакао, једна од манифестација у оквиру обележавања 70 година ослобађања од фашизма.

"Наша обавеза је да се сваке године са поносом сећамо овог догађаја и места и да одамо почаст онима који су страдали због антифашистичке оријентације", рекао је Весић, који је додао да градска власт ове године на другачији начин обележава ослобађање из бањичког логора, као и ослобођење Београда.

Говорећи о годишњици ослобођења Београда, Весић је рекао да ће велика војна парада, каква у Београду није била више деценија, бити одржана 16. октобра, а биће уприличена и велика прослава ослобођења града у Комбанк арени.

Весић је најавио да ће на наредној седници Скупштине града бити допуњена постојећа комисија за Старо сајмиште, а у наредном периоду ће почети уређење тог простора, који је, такође, био логор и који деценијама уназад није обележен.

"Невероватно је да у сред града имамо стратиште, у коме су убијани људи, а да то нико не обележава. Ми ћемо се и кроз обележавање Старог сајмишта трудити да наставимо да обележавамо места која су важна за антифашистичку борбу и за наше сећање на све што се десило", рекао је Весић.

Председник Градског одбора СУБНОР-а Бора Ерцеговац рекао је да се, као и сваке године, одржава обећање да никада неће бити заборављене деситине хиљада људи, Срба, Јевреја и Рома, који су "без икаквог разлога доводени у тај казамат".

"У почетку су у логор довођени претежно партизани, присталице Народно ослободилачког покрета, комунистички руководиоци, Срби, Јевреји и Роми. Касније су у логор довођени грађани, жене, деца и старци као таоци, да би могли бити стрељани за одмазду у случају да буде убијен неки немачки војник", подсетио је Ерцеговац.

Почаст жртвама бањичког логора одата је минутом ћутања, а венце су на спомен обележје положили и председник општине Вождовац Александар Савић, чланови СУБНОР-а и породица заточеника логора на Бањици.

Пре 70 година, октобра 1944. године, логор на Бањици је распуштен, а последњи заточеник га је напустио 5. октобра.

Дан када је Бањички логор практично престао да функционише, обележава се као дан сећања на жртве тог, али и других логора у околини Београда и Србије.