Деценија од убиства гардиста

Деценија откако су гардисти на одслужењу војног рока, Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић, убијени у касарни на Топчидеру обележена је паљењем свећа и полагањем цвећа.

Породице страдалих гардиста деценију касније и даље трагају за истином, а један од правних заступника породица Предраг Савић рекао је да су гардисти убијени на само неколико метара од уласка у тајни пролаз за Караш, преноси Танјуг.

То је, како је додао, нови податак у јавности, а браниоцима је написана наредба да не смеју да помињу тајни улаз, јер је за то постојала претња кривичним прогоном. "Сада морамо да се обратимо јер је тужилаштво у овом предмету поступало врло аљкаво и немарно", тврди Савић.

Како је прецизирао, до 2009. године се није знало да уопште постоји тајни улаз, а тада је покојни Владан Батић, који је био правни заступник породица, питао "шта се крије испод гомиле камења и зарђалих врата".

Савић је навео да им је речено да је испод трафо-станица, након чега је Батић захтевао да се она отвори, а како тврди, испоставило се да је реч о тајном улазу који је беспрекорно одржаван.

"Из тог улаза су изашле убице гардиста и вероватно су се на тај улаз вратили назад. Речи страдалог Дражена Миловановића 'изнутра, изнутра', које је упутио старијем воднику који га је питао одакле је пуцано, показују да је то учињено из тајног улаза у Топчидеру", рекао је Савић.

Савић је позвао запослене у Карашу који су, како тврди, радили на одржавању тајног улаза, да "прекину завет ћутања" и кажу шта знају, а уколико је реч о војној тајни, да се скине ознака тајности.

Правни заступници ће, како је додао, поднети захтев Тужилаштву да буду саслушани запослени у Карашу који су одржавали тајни улаз, а најавио је и могућност поновног обраћања Уставном суду Србије и Европском суду за људска права у Стразбуру.

Један од праних заступника породица Олгица Батић критиковала је што нико од високих државних функционера у последњих 10 година није примио очеве гардиста, а рекла је да је захтев да буду примљени још прошле године послат министру правде Николи Селаковићу и тада првом потпредседнику Владе Александру Вучићу.

Говорећи о случају, она је подсетила да је ове године, на основу замолнице, Ратко Младић саслушан у Хагу од стране холандског истражног судије, а у вези са смрћу двојице гардиста.

Јанко Јаковљевић, отац страдалог Драгана, оценио је да актуелна власт веома мало мисли о породицама убијених гардиста, те да тужилаштво "још тапка у месту". Он је изразио бојазан да не дође до тога да предмет застари, а рекао је и да тужилаштво "пуних 10 година млати празну сламу".

Мајка покојног Дражена Миловановића, Биљана, навела је да "нико ништа не предузима – ни војска, ни држава", како би се растветлила смрт двојице гардиста, а додала је и да "зна да их је војска убила".

Обележавању деценије од убиства гардиста биле су и "Жене у црном" које су положиле венац и носиле транспарент "Никада нећемо заборавити злочину у Топчидеру".

Одмах након пуцњаве, 5. октобра 2004. године, Војска је саопштила да је Миловановић пуцао на Јаковљевића и затим извршио самоубиство, а потом је војно правосуђе утврдило да је Јаковљевић убио Миловановића и извршио самоубиство.

Због сумње у професионалност рада војних правосудних органа, Савет министара СЦГ и Врховни савет обране формирали су независну комисију која је дошла до закључка да је на гардисте пуцала трећа особа.

Извештај независне комисије 2008. године потврдили су и форензичари америчког ФБИ-ја чиме је стављена тачка на вишегодишње спекулације да ли су гардисти убијени или су један на другог пуцали 5. октобра 2004. године.

Породице су пре две године добиле анонимна писма потписана са "Бивше обезбеђење хашког оптуженика" у којима се наводи да је за смрт њихове деце одговоран хашки оптуженик Ратко Младић, који је у то време, како се тврди, био у објекту "Караш".

Потом је један од правних заступника породица, адвокат Предраг Савић, саопштио новинарима да надлежни државни органи треба да утврде колико су подаци у тим писмима веродостојни као и да ли можда постоје мотиви за ометање истраге.

Међутим, тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић, који је као шеф Акциног тима за хватање одбеглих хашких оптуженика годинама тражио Младића, демантовао је да се Младић крио у Карашу у време убиства гардиста.