Схевенинген изнутра

Хашки казамат - то је надимак најпознатијег страног затвора после Алкатраза. У ствари, то је део великог затворског комплекса, у коме су, поред холандских, смештени притвореници Трибунала, Међународног кривичног суда и Специјалног суда за Сијеру Леоне.

Хашки оптуженици су смештени у мањим собама у којима се налази ве-це шоља, мали лавабо, канта за ђубре, мало огледало, полица за документа, приватне ствари, мали радни сто и мали кревет.

Притвореници могу да гледају телевизију, локалне канале али и канале у Србији и БиХ. Немају интернет.

Кроз мали прозорчић на вратима надзиру се када је потребно и до 24 сата дневно. Стражари их проверавају на 30 минута.

У Трибуналу кажу да је притвореницима омогућена потпуна здравствена нега, али нису објаснили како је, упркос томе, троје оптужених умрло током издржавања казне, а један извршио самоубиство. 

Хвале се чињеницом да ни један стражар није био нападнут од притвореника, чији је коефицијент интелигенције, каже управа притвора, изнад стражарског. Нема дроге, нема насиља, нема покушаја бекства.

Безбедносне мере су на највишем нивоу. Притвореници се, кажу у Схевенингену, највише жале на холандску храну, па им је зато дозвољено да набављају балканску и сами је спремају. Просек година притвореника је 62,9 , али и они користе спортску салу и теретану, као и учионицу.

У овом тренутку иза зидина затвора у Схевенингену је 20 притвореника, или оних који чекају извршење казне. За све њих, управник притвора, Финац Мико Сарвела, по образовању социлог, каже да се труди да притвореницима живот буде што је могуће лакши. Али, на крају, ово је ипак затвор.