Катастрофе не познају границе

Поплаве, суше, град, пожари смењују се последњих година и то са све већим последицама. Пара за превенцију углавном нема. Прошлогодишњи буџет Сектора за ванредне ситуација био је 11.000.000 евра, али и то је ребалансом буџета одузето. Изгубљени животи, материјална штета већа од милијарду и по евра биланс је овогодишњих поплава у Србији.

На Београдском безбедносном форуму говорило се о томе да ли су земље региона у стању да заједнички и много ефикасније реагују у ванредним ситуацијама каква се догодила у мају.

"Питање цивилне заштите није питање да ли имамо или немамо. Имамо 25 година стара ватрогасна возила, недовољно опреме, недовољно људи у служби", каже Предраг Марић, начелник Сектора за управљање ванредним ситуацијама МУП-а.

Штета од суше 2012. године била је две милијарде евра, а пола милијарде евра је довољна сума да се изгради систем наводњавања, чиме би се знатно умањиле последице суше и поплава.

Још већи проблем од недостатка новца је небрига грађана. Због бацања смећа у реке и дивљих депонија, последице поплава су знатно веће.

"Швеђанину не пада на памет да баци смеће тамо где није предвиђено, а то се учи у кући и у школи. Овде је изгледа у питању већи проблем сексуално образовање које је некако ушло у наставне планове и програме, али предмет као што би био безбедносна култура још увек није", каже Желимир Кешетовић, професор кризног менаџмента Факултета за безбедност.

Према његовим речима, у Бугарској деца у предшколском образовању у вртићима уче о опасностима и о томе како се заштитити од непогода.

У региону слични су проблеми за које су у некадашњој заједничкој држави, где је постојао систем цивилне заштите, сви били боље припремљени.

"Главна поука је да треба регионално радити на превенцији, али исто тако стварати могућности за ефикаснију узајамну помоћ држава и за координирано поступање у ванредним ситуацијама", каже Дејан Коматина из Међународне комисије за слив реке Саве.

Ивана Љубојевић из Иницијативе за спремност и спречавање катастрофа за југоисточну Европу каже да су све државе југоисточне Европе препознале потребу да се умрежавају у систему превенције.

"То могу једино и најбоље и најједноставније чинити кроз систем заједничких обука и тренинга", истакла је Љубојевићева.

Катастрофе не познају границе. Не могу се ни предвидети, бар не на дужи рок, али се свакако могу спремније дочекати.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.